Савремена интерпретација мита о легендарном Орфеју, историја класичне гитаре, бајна прича о освети и опроштају – то су главне сижејне линије романа „Порекло лире“ („Произходът на лирата“), чија се главна радња одвија у Бугарској почетком 19. века. Две години након објављивања у Великој Британији и САД, захваљујући издавачкој кући „Ентусиаст“ и Лекти центру (Варна) књига се већ може наћи и на домаћем тржишту.

Када је пре скоро десет година први пут дошао у Бугарску, британски писац Вил Бекингам није ни слутио какав ће утицај на њега имати тзв. Магична планина. Село Гела, Широка лака, Триградска клисура и пећина Ђавоље грло, Бачковски манастир – тамо планинским стазама "шета" аутор, као и главни јунак романа Иван Гелски.

Зашто је изабрао Бугарску и зашто управо планину Родопи – у наредним минутима сазнајемо лично од Вила Бекингама који је стигао у Софију ради промоције свог романа 9. априла.

„Решио сам да се радња мог романа одвија у Бугарској, јер показујем велико интересовање за мит о Орфеју – прича он. – Када сам 2005. г. први пут дошао у Бугарску, посетио сам нека места везана за легенду о певачу Орфеју, а пошто сам ја и музичар, она су ме снажно занимала. Одавно ме бугарска народна музика очарала – за мене је она као ванземаљска, а посебно ми се допадају неправилни ритмови. Следеће године сам се вратио ту и било ми је још занимљивије. Због тога сам 2007. поново дошао у вашу земљу, али већ са јасним циљем – латити се правог истраживања. Два месеца провео сам у Родопима – пленила ме атмосфера, природа и музика планине. По мени, многи бугарски писци, као рецимо Николај Хајтов, у својим делима пишу о природи, легендама и музици Родопа. А оне су на више начина узајамно повезане и управо је та дубока веза између њих провоцирала моју радозналост.“

Поред својих личних утисака стечених у разговору са мештанима, за упознавање бугарске историје, фолклора и традиција Вил користи мноштво извора на енглеском језику као што су „Бугарски народни обичаји“ Мерсије Макдермот и „Монумента Булгарика“ Томаса Бетлера. Али на изненађење бугарских читалаца, у роману се чује звук не арфе, ћеманета или тамбуре, већ класичне гитаре. Како се она нашла у рукама бугарског хајдука с почетка 19. века, а на крају романа и у рукама једног никоме непознатог свеца?

„Заиста је то неуобичајено и у почетку су моји пријатељи у Бугарској доста скептично реаговали на ту идеју – каже аутор. – Али морао сам да се определим за гитару, јер је она мој омиљени инструмент. Пронашао сам низ поузданих историјских навода којима се оправдава појава путујућег музичара на бугарским просторима у овом историјском тренутку и који мотивишу одлуку главног јунака Ивана да свира на гитари. С друге стране, за мене овај роман није чисто оживљавање легенде о Орфеју, а пре једна лепеза варијација на ту тему, попут музичке импровизације. Сама прича је сасвим једноставна: главни јунак је млад момак чију су драгану отели пре венчања. И креће он путем освете, придружује се једној групи хајдука, постаје непомирљив и жесток и управо ту се појављује музика која га мења.“

Седам година након своје последње посете Бугарској Вил Бекингам је срећан јер се обистинио један од његових снова – да роман буде издат на бугарском језику. Тим поводом он је изјавио: „Драго ми је што сам овде, што имам прилику да се видим са својим старим пријатељима и наравно, да створим нова пријатељства. Намеравам да поново дођем у вашу земљу, а зашто не и поводом неког мог новог књижевног дела.“

Вил Бекингам је гостовао и у Варни, где је водио радионицу стваралачког писања, а састао се и са још бугарских читалаца.

Вил Бекингам је британски писац и предавач стваралачког писања на универзитету Де Монфорт у граду Лестеру, Велика Британија. Аутор је неколико књига за децу и филозофске литературе. Роман „Порекло лире“ је међу изабраним насловима британског часописа „Букселер“ за најбољи роман 2012. г., а номинован је и за годишњу књижевну награду East Midlands Book Award през 2013. г.

Превод: Албена Џерманова