Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Отвореним подацима до отворених институција

БНР Новини
Ивајло Јајџијев
Фотографија: лична архива

Једна стара изрека каже да се оно што не може купити новцем, купује са много новца. Да ли смо икад замишљали да јавне информације могу да генеришу огромна средства. Само у последње две године креирано је преко 90 одсто свих података у људској историји који су у основи нове информационе епохе. Било би од користи за друштво да државне и општинске власти и јавне институције објављују на интернету прикупљене информације, изузев личних података и поверљивих информација. Према процени Европске комисије, корист од тога за европску економију износи 140 милијарди евра годишње.

Отворени подаци нису само статистички, него и подаци који се односе на локацију, саобраћај, животну средину, науку, културу и финансије. Опште узев, то су разноврсни подаци, рекао је у интервјуу за РБ Ивајло Јајџијев, политиколог и магистар дипломатије на Универзитету у Оксфорду. Прошле године он је радио са новооснованом британском компанијом за отворене податке Stat.io.

„Шта представљају отворени подаци? За њих постоје одређени критеријуми - каже Ивајло Јајџијев. - Подаци морају бити бесплатни, добро организовани и доступни. Најгори случај су pdf фајлови. Веома важан услов је да су компјутерски обрађени.“

Према Ивајлу Јајџијеву, посебно занимљива је примена отворених података у стварању тзв. паметних градова који регулишу коришћење енергије у реалном времену према потребама и омогућују социјалну инклузију кроз нове технологије. Поред тога, они утичу на секторе као што су образовање, заштита потрошача и здравство. Отворени подаци су се релативно недавно појавили. До 2009. године само Велика Британија и САД су располагале сличним подацима. У 2013. години отворене податке има 40 земаља, као и преко 300 градова и региона. Бугарска је део тог процеса. Она је једна од земаља које учествују у партнерству за отворену управу и требало би да у одређеном тренутку пређе на објављивање отворених података и информација. Како их могу да користе просечни грађани?

„Има три главна аргумента у корист отворених података – појашњава Ивајло Јајџијев. – Први аргумент је да они стварају транспарентност, а други је везан за чињеницу да ови подаци представљају значајан економски ресурс. Они се могу на много различитих начина комбиновати са другим приватним или јавним подацима у циљу промовисања нечега, што има додату вредност и представља комерцијални производ. Ако се отворе подаци до 2020. године, у европску привреду би ушло око 206 милијарди евра. За Бугарску је овај износ 1,5 милијарди евра у БДП-у, што чини око 15 одсто европских средстава.“

Директива о поновној употреби информација јавног сектора је европски документ који обавезује земље да своје информације ставе на располагање грађанима. Европски посланик из Бугарске Ивајло Калфин имао је озбиљну заслугу за израду ове директиве, каже Ивајло Јајџијев и појашњава зашто је дошло до „светске револуције“ отворених података:

„Термин „отворени подаци“ постаје све популарнији међу владама које у томе виде начин за јачање комуникације са грађанима и повећање привредног раста, а такође и међу невладиним организацијама. Основани су институти који се баве управо тиме. За Тима Бернерса-Лија, проналазача world wide web-а, то је лична мисија. Европска комисија ради на овом питању, а и новинари посвећују све више пажње отвореним подацима. Добро је што у Бугарској има много људи који пишу блогове, а они су место где отворени подаци имају потенцијал. Има младих који развијају апликације за јавну корист, а не у корист предузетника, што свакако покреће процес напред. Бугарска администрација такође ради у том правцу. Отворени подаци су наведени у Националној стратегији 2020. и у Стратегији за јавну управу која је објављена крајем марта ове године. Проблем је у томе да нема јавне потражње за овим подацима и да није јасно на који ће се начин европска директива спроводити и у светској пракси, и у Бугарској. Ваља нагласити да у том процесу цивилно друштво има одговарајућу улогу с обзиром да се подаци могу отварати на различите начине и са различитом ефикасношћу. Ако грађани не затраже брз и лак приступ овим информацијама, ризикујемо да креирамо неки сајт и да то буде све. Било би жалосно, имајући у виду потенцијал отворених података.“

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са..

објављено 5.7.24. 11.50

ДПС неће предложити владу са другим мандатом

Покрет за права и слободе (ДПС) мандат за формирање владе вратиће непосредно по његовом преузимању, рекао је новинарима копредседник ДПС-а Дељан Пеевски, додавши да се Бугарска креће у правцу нових избора. „Другог мандата неће бити. Видите да нема..

објављено 4.7.24. 16.05
 Николај Марков

Посланичка група „Величие” се распала, Атлантски савет позвао на формирање владе

Атлантски савет Бугарске позвао је све „евроатлантски оријентисане посланике“ да подрже владу коју је предложио ГЕРБ-СДС. У ставу Савета се наводи: „Уколико „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ не жели да гласа „за“ предложену Владу, може да..

објављено 3.7.24. 08.33