16. априла обележавамо 135 година од усвајања првог бугарског устава – Трновског. Снагом Берлинског мира од 13.07.1878. године територија Бугарске је око три пута умањена од оне предвиђене Сан-Стефанским миром, тако да је држава заузимала територије само северно од Старе планине. Од остатка територије створена је аутономна покрајина Источна Румелија под турском управом, док је Македонија остала у пределима Османског царства. А Уставом који је усвојен 1879. године званично је одређено и име препорођене државе – Кнежевина Бугарска и ударени су темељи бугарске парламентарне демократије. Иновативни, прогресивни и либерални за оно доба Устав регулисао је примену основних принципа државног уређења какви су народно представништво и подела власти, афирмисао је права грађана и слободе личности. У њему је испоштован и основни захтев Берлинског мира да Бугарска постане наследна монархија и да се учешће народа у управљању остварује преко Народног собрања.

За израду бугарског устава била је задужена Уставотворна скупштина која је сазвана 10. фебруара 1879. године у старој престоници Трнову. Први посланици су били махом учесници у ослободилачким борбама, интелектуалци и пулени елитних западноевропских универзитета.

"Слобода је постала највећа вредност и основ Трновског устава и атест зрелости бугарске интелектуалне елите после Ослобођења." То је у згради Скупштине у Великом трнову рекао председник Народног собрања Михаил Миков пред учесницима научне конференције поводом јубилеја.

"229 просвећених Бугара окупило се и за свега неколико месеци ударило темеље слободне Бугарске, казао је он. Ти су се људи из пет тадашњих губернија – Варненске, Русенске, Трновске, Софијске и Видинске – окупили у тренутку када је Бугарска тражила свој прави пут на мапи модерних европских држава. Када су их бол због одлука Берлинског конгреса и нерешено општебугарско питање бацили у дилему да ли да основу Кнежевину или да траже уједињење бугарских територија. Уставотворна скупштина наишла је на више проблема, имала је и више упропашћених седница. Они који нису прихватали поцепаност Бугарске, инсистирали су на усвајању Устава тек након уједињења земље. Али је памет превагнула и родио се Устав младе Кнежевине. Ти су људи били слободни, јер нису усвајали документ који им је наметнуо цар или краљ, већ су га сами израдили. Руски цар Александар II Ослободитељ је 229-рици дао потпуну слободу да среде државу на начин који сматрају ваљаним. Тако је слобода постала највећа вредност. Она се родила у монашкој ћелији препородитеља Пајсија Хиландарског, прошла је кроз револуционарне и верске борбе за самоопредељење Бугарске православне цркве, кроз крваве дане Априлског устанка, да би завладала и овом парламентарном двораном. Људи познају и памте Трновски устав. Начела која нам и данас дарују слободу – слободу штампе, слободу окупљања, манифестација и демонстрација, слободу личну, слободу сваког ко живи у Бугарској. Тако да није случајно да су први законотворци написали: "сваки роб који једном крочи на бугарску земљу, независно од његовог пола, вере и народности, постаје слободан човек". И то се десило много пре 1926. године када је Друштво народа усвојило Конвенцију о укидању ропства, када је много модерних у оно доба европских држава сматрало да је трговина људима сасвим природна ствар. Очигледно је да су наши преци ишли испред свог времена", рекао је у свом говору шеф парламента Михаил Миков.

Трновски устав био је на снази до 6. децембра 1947. године. А са данашњим даном су усвојена су још три темељна закона савремене Бугарске: два Устава Народне Републике Бугарске из 1947. и 1971. и Републике Бугарске из 1991. године.

Превод: Александра Ливен