Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Митрополит Антоније: „Христос је сишао на земљу да би спасао људе који су смирени и предани вољи Божјој“

БНР Новини
Фотографија: bg-patriarshia.bg

Христос васкрсе!

Овим речима се хришћани међусобно поздрављају за један од најсветлијих празника Ускрс. Поводом прославе Христовог Васкрсења митрополит Бугарске православне епархије у западној и централној Европи Његово Високопреосвештенство митрополит Антоније је открио духовни смисао тог дана:

„Црква обележава овај дан као хришћански празник над празницима. Бог је из осећања љубави и милости према грешном човеку послао Свог јединог сина да би нам показао пут спасења. Пут којим ћемо кренути вођени вером, милосрђем и љубављу. Христос је поновно успоставио везу између Бога и човека. Спаситељ света се родио и живео међу људима и добровољно је страдао и умро уместо њих. Зато сви морамо да памтимо да без Голготе нема ускрснућа. Тај светли празник ослобађа нас таме греха и изводи на светло.“

У ускршњој ноћи храмови се претварају у центар који привлачи младе и старе, а звона се оглашавају са храмова радосном ускршњом звоњавом. Да ли нас Васкрсење Христово уједињује?

„Ускрс је дан на који срце сваког верника затрепти, а душу обузме бескрајна милина. Када свештеник поздрави присутне речима: „Христос васкрсе!“, верници отпоздрављају са „Ваистину васкрсе!“, јер сваке године Исус Христ васкрсава у нашим душама и срцима. Светлост овог празника обасјава људе, испуњава њих благодаћу и осветљава њихов пут. Она ће загрејати срце сваког човека у тренутку када осети да се предаје телесним насладама и удаљава од Бога. Апостол Павле је рекао да ако је Христос остао да лежи у гробу, ако никада није васкрсао из гроба, онда: „Узалуд вера наша!“ Христово васкрсење је срж православне вере, што нам даје веру, љубав и наду за вечни живот!

На Ускрс поштујемо традиције и обичаје, ту су лепо офарбана и ишарана јаја, слатки хлеб (козунак) и наравно, јагње. То су, по мени, лепи обичаји које морамо чувати, али немојмо заборавити да у свему томе откривамо оно духовно. Оно што никад не смемо сметнути с ума јесте да је празнична трпеза својеврсни продужетак празника чији је основни смисао и значај сећање на страдања Исуса Христа. Људи треба да у храм долазе чешће, а не само у ускршњој ноћи.

За децу је Ускрс повезан са одређеним традицијама. Свако чува драге успоне везане за Ускрс. Шта је оно што памтите из вашег детињства, а везано је за овај светао празник?

„Сећам се како су храмови били пуни верника. У суботу и недељу одлазили смо у цркву на свечану литургију, а затим смо кући односили запаљену свећу за здравље и благостање.“

Шта ћете пожелети пријатељима Радија Бугарска поводом овог светлог празника?

„Свима који славе желим да осете радост Христовог Васкрсења и да одрже своју наду и веру у Бога. И немојмо заборавити да је Исус Христ сишао на земљу да би спасао људски род и показао нам је пут којим да идемо. Ми га морамо пратити смирени у срцу и испуњени љубављу према Њему.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

 др Мустафа Хаџи

Курбан-бајрам – празник милосрђа и праштања

У Бугарској грађани муслиманске вероисповести данас славе Курбан-бајрам - један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку. „Курбан је арапска реч која..

објављено 16.6.24. 07.50

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05