2014. г. – година избора за Европски парламент који ће се одржати 25. маја, јубиларна је за проширење Европске уније (ЕУ) ка Југоисточној Европи. На почетку се 2004. г. заједници придружило 10 држава из бившег социјалистичког блока, а затим су 2007. г. учлањене Бугарска и Румунија. Уочи званичног старта предизборне кампање у Бугарској 25. априла, Софија је била домаћин низа догађаја на ту тему, међу којима су два јавна предавања француских стручњака посвећена демократским облицима грађанског учешћа и постмодерној држави, као и једна међународна конференција на тему "Европа и њени нови грађани: од мобилизације до избора".

"Све то није случајно, тим пре што је Софија град чији грађани најактивније учествују у европским иницијативама. Међу њима је и подршка кандидатури главног града за Европску престоницу културе 2019. г.", изјавила је градоначелница Софије Јорданка Фандакова. Она очекује од одржаних форума јасне поруке у правцу мобилизације и јачања вере у европске институције и солидарности са тзв. "новим грађанима", какви су грађани 12 чланица Источне Европе.

"Бугарски грађани верују у Европску унију и европске институције, јер последњих година осећају и виде европску солидарност, рекла је гђа Фандакова. И то не само када се ради о европском новцу који искоришћавамо преко структуралних и кохезионог фонда, већ и због чињенице да је за нас чланство Бугарске у Европској унији једнако слободи, демократији и плурализму – толико чеканим и сањаним од нас принципима управљања. С тим у вези, нарочито последњих месеци, забрињава тенденција омаловажавања рада институција што резултира незадовољством грађана политиком и губљењем поверења у њу. То су за демократију опасни процеси. Верујем да ћемо ми ипак сачувати ту веру и то напорима свих демократских институција и грађанских структура и посебно академске заједнице, како би све више људи саосећало са развојем наше земље и Европске уније у целини."

"Грађани Европе су велика тема и велико питање европског проширења, јер се првобитна архитектура темељи на много већем представништву држава, него ли грађана", коментарише у интервју Радио Бугарској саветник председника Росена Плевнелијева Румјана Коларова. По њеним речима Европски парламент бирају директно грађани, али он ипак више личи на институцију шефа европске државе, него ли на националне парламенте. "Установа је угледна, али са ограниченим овлашћењима. Међутим, улога грађана приликом доношења решења како у Европском парламенту, тако и у осталим европским установама постепено расте", сматра гђа Коларова. По њој нови грађани, грађани нових чланица, нису у довољној мери активни. Пример за то је ниски одзив бирача на претходним изборима за Европски парламент у Словачкој и Словенији – тек 17-19 %. Однос према тим новим грађанима међутим је проблем и изазов не само за нове, већ и за старе државе чланице. По њему се мери демократичност у расположењима грађана старих чланица Уније, поштовање базних демократских вредности какви су солидарност и једнакост, од стране њихових партијских формација и влада, прецизира Румјана Коларова и наставља: Човек треба да остане веран демократским вредностима, чак и када види њему непознату као стереотип групу људи. Чак и ако она крши неке законе, понаша се необично и уопште живи различитије. Али то није само питање јединства у различитости, него пре питање толеранције, права једнакости, права гарантовати своју слободу без ограничавања слободе другог."

Програм под називом Европска грађанска иницијатива, који даје могућност грађанима да, уколико скупе милион потписа у 7 држава чланица, затраже од Европске комисије или парламента да ставе на свој дневни ред њихов предлог, још увек је у почетној фази, сматра Румјана Коларова. "Лепо је тражити паралелу између њега и облика директне демократије, који се стварају и регулишу у Бугарској. Лепо је, например, да је у Закону о референдумима код нас присутна компонента, која одговара духу Европске грађанске иницијативе. Али смо још увек далеко од тренутка, када можемо размишљати о законодавној грађанској иницијативи. У националним демократијама та је веза много директнија. Групе посланика иницирају пројекте закона управо као резултат грађанске енергије, независно да ли се ради о притиску или иницијативности друштва."

Дебата о новим грађанима се наставља.

Превод: Александра Ливен