Ових дана једна неуобичајена експозиција приређена у изложбеној сали Државне агенције архива привлачи пажњу житеља и гостију Софије.  Приказани су јединствени документи, фотоси и предмети који осликавају историју масонског покрета у Бугарској поводом вековног јубилеја ложе "Зарја" ("Небеско руменило"), основане у Софији. Ова изложба је одшкринула врата једне од најстаријих братских организација у свету, обавијене велом тајне о којој се обично само нагађа, док има људи који према њој показују и пијетет. Овако или онако информације о тој заједници су оскудне. Документи који обухватају историју ложе до 1941. разоткривају чињеницу да су многи припадници домаће елите били део масонерије. Почев од премијера, министара и генерала па све до најистакнутијих научника, уметника, па чак и црквених великодостојника.

Масонство држи себе за просветитељску организацију, заједницу узвишених људи, људи духа и интелекта. Слободни зидари у свету броје око 5 милиона, од тога милион њих живи у САД, пола милиона у Великој Британији, има их доста у Француској, Немачкој и другим западним земљама. Према незваничним подацима у Бугарској њихов број је око  5.000 , а појављују се у различитим конфигурацијама. Ложа "Зарја"  основана је 15. априла 1914. г. Она постоји у оквиру Велике ложе Француске, а главни бугарски масон је Велики мајстор др Христо Стојчев.  Годину дана касније усвојен је Статут Васпитног института "Зарја" чији је председник био велики бугарски научник, филолог и први ректор Софијског универзитета акад. Александар Теодоров-Балан. Поред генерала Александра Протогерова, писца Дима Кјорчева и многих виђених Бугара он је примљен у масонство и увелико допринео његовом развоју.  Од 1942. ова братска организација је забрањена у Бугарској, а обнавља се тек 50 година касније. Данас ложа "Зарја" броји 120 чланова, каже за Радио Бугарска Румен Ралчев, први мајстор Столице. У масонском кодексу пише да свако ко је примљен у слободне зидаре може сам да одлучи да ли да се јавно представи као члан ове заједнице. Од тог тренутка осталој браћи није забрањено да га поименично цитирају. За оне који не желе да буду друштву познати као масони, забрањено је да се у јавности наводи њихово име. Зато се по речима Румена Ралчева на изложби приказују документи из прошлости док је алманах савремених масина доступан једино за интерну употребу.

Да ли масонство има будућност, питамо господина Ралчева:

"Наравно да има - зато што је ова краљевска вештина стара више хиљада година. Наша заједница окупља најнапредније чланове друштва. Само присуство слободних зидара је гарантија демократског карактера друштва. Ја сам велики оптимиста у погледу будућности масонерије. Тим пре што су многи млади у Бугарској приступили реду слободних зидара, а то улива наду у развој братске организације. Такви су углавном и светски токови. Мисли се да модерне технологије, информације које се појављују на интернету, донекле скидају вео тајне са наше организације. Де факто је управо обрнуто. Те технологије још више распирују причу о масонству, расте интересовање за њега јер је то филозофија, а она се не може научити преко интернета.

Велики део докумената приказаних на изложби су из личног архива брата Ивана – фотографа Ивана Брнева. Шта сазнајемо из тих списа?

"Изложба сведочи о оснивању ложе "Зарја" и развоју  масонства у Бугарској  до 9. септембра 1944. када је успостављен просовјетски режим. Тачније до 1941. када је у земљи усвојен Закон о заштити државе и када је масонство, као што су уосталом и све остале тајне организације, забрањено. Изложба је израз духа времена и показује да је национална елита припадала слободном зидарству и да оно није нека опасна организација.

На изложби је пуштено у оптицај пригодно поштанско издање на тему "100 година масонске ложе Зарја". Оно укључује јубиларну поштанску марку, пригодан коверат и поштански жиг. Аутор издања колекционарске вредности је ликовни уметник Вилијам Китанов:

"Масонска заједница је ионако преоптерећена симболима који неретко припадају различитим  стиловима. Мој задатак је био да између њих одаберем неколико, да их стилски обрадим тако да би се уклопили у завршену композицију. Укључио сам колоне храма, три степенице,  угломер, шестар. Покушао сам да се мало нашалим помоћу графичких знакова – рецимо ћирилско и латинично слово "Л" приказао сам као угломер и шестар. Све остало је рутински рад на основу дугогодишњег искуства"

Превела: Ана Андрејева