Као да смо се помирили са чињеницом да многим младим Бугарима пут према бољој будућности пролази кроз софијски аеродром. Зато вест да неки не само не желе да траже спас у иностранству него се и спремају да се преселе на село, звучи готово невероватно. Нестандардна идеја 28-годишњег Ивана Кукова да се напуштена села оживе тако што се у њима настане ИТ стручњаци није остала непримећена у медијима и друштвеним мрежама. Овом идејом Куков је изашао као победник такмичења „Купи село и направи боље место за живот у Бугарској“. Организовала га је Фејсбук група која промовише куповину домаће робе. Према младом мушкарцу који је компјутерски програмер, ова идеја је сасвим реална. Стара је истина да је основни разлог депопулације села одсуство радних места за младе.

„Развојем комуникација у данашњим данима потпуно је оствариво да људи који могу да раде од куће, живе на селу. Није битно где се налазе, довољно је да су прикључени на интернет“, објашњава за Радио Бугарска Иван Куков. Предности села је више: ритам живота је мирнији, ваздух чистији, храна природнија и укуснија, а људи – насмејани, убеђен је он. Све је више присталица ове идеје који су се на Фејсбуку окупили у групи „ИТ село“ , њих око 3400 симпатизера. За оне који су спремни на такав корак, Иван каже:

"Већином су то људи који могу да раде од куће. Међу њима има новинара, преводилаца и представника свакојаких занимања који не морају да сваког дана буду у некој канцеларији или на некој конкретној локацији у граду између, рецимо, 9 и 18 сати. Поред тога контактирали су нас људи који живе у иностранству, али су категорични да ће се вратити у Бугарску и живети на селу. Нису то само млади људи. Кажу да кад су чули за нашу идеју, одмах су се загрејали. Међу њима има учитеља и лекара.

Пре но што је ова иницијатива стекла велику популарност, педесетак између најватренијих заговорника идеје окупило се у Варни и Софији (уживо, не путем електронских комуникација) да би се сложило око критеријума који ће послужити у тражењу пригодних села за настањивање."

"Најглавније је да инфраструктура буде релативно добра и то се односи пре свега на путеве који та потенцијална села повезују са неким већим градом – објашњава Иван. Искључили смо насељена места високо у планини где би падавине снега одсекле село од осталог света. Битно је да снабдевање струјом буде стабилно, да у селу постоји водовод. Познато је да је канализација у Бугарској изграђена само у већим селима али се и за то може наћи решење каква је рецимо употреба локалне станице за пречишћавање у свакој кући. Те су станице из године у годину све јефтиније, дакле њихово набављање неће бити велики проблем."

Пошто се определе за нека конкретна места, Иван и неки од присталица ове идеје намеравају да их обиђу. Не чуди што их са свих страна затрпавају предлозима – тако неки покушавају да поново удахну живот свом селу.  У понуди су села у близини Софије, у подручју магичне планине Родопи као и у најсиромашнијем региону ЕУ – северозападној Бугарској. Према Ивану досељеници би могли да се поред рада на компјутеру баве и неким реалнијим пословима као што су рецимо повртарство или пчеларење.  Присуство ИТ стручњака на селу  отворило би радна места за људе других занимања као што су рецимо учитељи и лекари. Коју пару могу да зараде и мештани.

"Једна баба и један деда могли би да помажу у гајењу поврћа у баштицама две-три породице. Новац који би на тај начин зарадили месечно, свакако би био већи од јадне пензијице коју примају од државе", сматра Иван. Млади мушкарац је помислио и о разоноди својих вршњака:

"Ако досељеницима у неком селу фали биоскоп, помоћу дигиталног пројектора и компјутера може се направити својеврсни биоскоп. Није немогуће приредити и разне културне представе, углавном уз учешће аматерских формација које не би имале ништа против да гостују у тим селима ако им буду надокнађени трошкови."

Превела: Ана Андрејева