„Кренуо Георги …“

објављено 6.5.14. 08.05]

БНР Новини

Фотографија: архивa

play

pause

stop

mute

unmute

max volume

/

Download

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

„Кренуо Георги да обиђе њиве и шуме зелене…“ – овај мотив се сусреће у многим изворним народним песмама које се и данас певају на Ђурђевдан. Један од највољенијих фолклорних празника пропраћен је богатим ритуалима и обредном праксом. Иако 6. маја православни свет слави Дан Светог Георгија Победоносца, народни обичај је недвосмислено везан за одавање поште митском лику који поседује чудотворну моћ.

Рано ујутру 6. маја Свети Георгије узјаше коња и обиђе њиве, шуме и поља. Народ је веровао да се овим ритуалним обиласком обезбеђује плодност, а тиме и благостање за све. Стога млади и стари дочекују свеца како доликује. У Бугарској Ђурђевдан повезујемо са пуно зеленила. Дан пре празника цуре и момци одлазе у шуму по цвеће и зеленило. Понекад са њим крећу и најмлађи. Док иду у шуму и беру цвеће изводе песме које садрже трагове древног обреда.

Други важан обичај јесте мешење и печење обредног хлеба. На тај светао празник домаћице су некада месиле и пекле хлеб различитих облика и назива. По правилу за њега је била задужена свекрва или најстарија жена у кући. Познати бугарски етнограф Димитар Маринов је описао на десетине врста тзв. ђурђевданских краваја. Њихов облик и украс везан је за различите моменте празника. Неки хлебови се каде заједно с печеним јагњетом – они су део жртвене трпезе посвећене Светом Георгију. Други се односе у тор, а ако се тор налази изван села, хлеб се даје овчару. Он би га разломио и ставио од њега у храну животиња.

Венац који се ставља око врата јагњета које се жртвује на Ђурђевдан, плете се од свежег цвећа и биља. Обично се као основа користи прутић од дуда који обавезно мора бити одсечен истог дана. Цвеће се причврсти црвеним концем. Опет према Димитру Маринову, до почетка ХIХ века плетење тих венаца било је пропраћено ритуалним песмама. Многе од њих певају се и у новије време. Обично су у њима опевани подвизи „снажног Георгија“, који пробода аждају, ослобађа „три синџира робља“ итд. Готов венац стављали су испред кућне иконе где он „дочекује“ припрему жртвеног јагњета.

И у нашим данима у многим селима на Ђурђевдан освештавају јагње и певају старинске обредне песме. Вуну јагњета које се жртвује треба добро очистити. За тај посао биле су задужене младе девојке. Затим јагње ките венцем, а у роговима преплићу свећу. Некада је овај ритуал изводио старешина. Он би прво скинуо капу, прекрстио би се и окадио јагње тамјаном. Сматрало се да након тога јагње може бити жртвовано.

На Ђурђевдан у свим крајевима наше земље обавезна је заједничка трпеза. Свако на њу ставља бар једно обредно јело, вино… Ван села, обично око древних светилишта, везују се ђурђевданске љуљашке које се такође ките зеленилом. У народним песмама пева се о „златним ђурђевданским љуљашкама“. На њима се љуљају млади за здравље и заштиту од недаћа, као и виле, змајеви... Такође, девојке дорасле за удају певају прстену и гатају за кога ће се удати. Прстење се претходног дана ставља у посуђе са водом у коју се додају цвеће и биљке. Има још пуно обичаја и ритуала који су се изводили у кући, у пољу или у тору. Сви су они повезани са вером да ће Свети Георгије чувати људе и стоку, а добре газде наградити добрим родом и кућом пуном деце. Веровало се да је на тај дан свака кап кише чисто злато.

Превод: Албена Џерманова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

„Кренуо Георги …“

Више из ове категориjе

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дефиле учесника Међународног фолклорног фестивала у Великом Трнову

Рибарица ће угостити фестивал народних обичаја и ношњи