25. маја предстоје избори за Европски парламент. Бугарска ће изабрати 17 од укупно 751 посланика ЕП који ће наредних 5 година усмеравати европску политику и изабрати председника будуће Европске комисије – најважнију фигуру у тзв. влади ЕУ. Другим речима, предстоји битка за будућност Европе. Какве су тенденције и очекивања на позадини све јачег популизма на старом континенту? За Радио Бугарска тему коментарише социолог и политиколог проф. др Антониј Галабов, иначе шеф екипе која је урадила бугарску варијанту онлајн-теста за изборе: EUvox 2014 (www.euvox.eu/bg). Вишејезична веб-платформа помаже грађанима целе ЕУ да, одговарајући на питања теста, сазнају која им је партија најближа, а такође и да упореде своја схватања о различитим политикама са позицијама основних партија и коалиција читавог политичког спектра. 

„Предстоји да се неке политичке снаге боре за Европу, а друге – за место под сунцем у својој држави - каже Галабов.- Очигледно је да постоји погодно тле за национални популизам, за тај тип радикалног говорења о брзим и лаким решењима сложених проблема. То значи да су неке везе покидане, недостаје поверење, постоје огромне празнине у дијалогу између грађана и политичара. Што ће свакако утицати на резултате избора. Велико је питање да бугарски бирачи добро схвате да не гласају ко да оде у Брисел, него у ком ће се правцу развијати Европа, тј. Бугарска. Профанизација ових избора део је такозване „меке“ стратегије анти-ЕУ говорења. Ова стратегија не усуђује се да се директно конфронтира са европским моделом, али покушава да то ради некако испод жита.“

Који су правци будућег развоја Европе?

„Европа је највећа светска сила. Сваки пут када то кажем, наилазим на неразумевање. Објективно гледано, тренутно је економија 28 земаља чланица најмоћнија у свету. Она је много моћнија од економије САД, а да и не говоримо о Кини и другим великим центрима утицаја. Питање је да ли ће ЕУ радити заједно, да ли ће проширивати обухват своје интеракције и кооперације. Или ће остати у стању лабавих веза између земаља чланица, атрактивна само својим системом социјалног осигурања и тековинама. Велики проблем је у томе што не радимо заједно у ЕУ, што ова гигантска заједница производи исувише мало у сарадњи између њених чланица. Велики произвођачи ЕУ преферирају да своју производњу преместе у треће земље. Са своје стране, за ЕУ спољашњи велики произвођачи више воле да уђу на европско тржиште. Чак и минимално повећање интеракције између земаља ЕУ које производе исту робу, свака посебно или заједно, које се кооперирају у искоришћавању ресурса, укључујући и енергетске, свакако ће утицати на ефикасност Уније и повећање благостања њених грађана. У ствари, то је неискоришћен огроман потенцијал и зависи само од тога у ком ће правцу Европа ићи. Проблем представља и пропаганда о ризику да се Европа претвори у „супер државу“. То је веома неозбиљно. Целокупни европски буџет чини 5 одсто укупног БДП-а 28 земаља чланица. Тј., да би постојала реално снажна федерација, она мора имати буџет у износу од преко 35-40 одсто укупног БДП-а. Нити страховања да ће ЕУ постати „супер држава“, модерна империја са престоницом Брисел, нити обрнуто – да ће у ЕУ одлуке увек доносити веће државе, одговарају истини. Истина је да се европски грађани морају јасно изјаснити о томе у ком правцу желе да се развија наш заједнички пројекат.“

Који је Ваш одговор на тврдњу да се државе ЕУ развијају различитом брзином: првом, другом, па чак и трећом?

„Не постоје брзине. То је потпуно нетачна представа. Постоје само степени интегрисаности и иницијативе. У вези са колико иницијатива је Бугарска најавила своје властите интересе? Колико је пута она рекла шта подржава, а шта не или где је? Када нека земља није у стању да покаже с ким је, шта може и шта жели да оствари, она сама себе изолује. Проблем није у различитим брзинама развоја, већ у различитом степену интегрисаности и иницијативе. То не зависи од осталих држава чланица ЕУ, већ од самих нас - Бугара.“

Да ли ће напетост у Украјини имати утицај на будућност ЕУ?

„Постоји сасвим јасан показатељ за то. Последњих 10 година у ЕУ се прича о заједничкој енергетској политици, а при томе се не заборавља да постоје велики интереси и не постоји спремност за промену правца. Последње 3 недеље у тренутном Европском парламенту је остварено више него последње 4 године. Другим речима, нема сумње да је систематски ризик који се појавио североисточно од Европе, резултирао активирањем и преусмеравањем приоритета. И Европа је показала да је у стању да веома брзо оцени оно, против чега се изјашњава и да ефикасно реагује.“

Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова