Изложба проф. Гредија Асе која је отворена 29. априла у Софијској градској уметничкој галерији, сигурно ће се претворити у један од најзначајнијих догађаја ове године у области сликарства. Његово стваралаштво нас води у свет светлих визија, а забринутост ликовног уметника за очување лепоте наше планете Земље је упечатљива. На 49 платна великог формата Греди Аса је пренео своју љубав према природи и уметности. Сликар је приредио више десетина изложби у Бугарској и иностранству. Специјализовао је у Паризу и Њујорку. Повод за садашњу изложбу је његов 60. јубилеј који је недавно прославио, а у метафоричком називу поставке „Кроз пустињу” долазе до изражаја знање, горчина, нада и мудрост.

„Говоримо о пустињи која је у нама, ван нас и у нашој свакодневици. О ономе што нас окружује и што не можемо заобићи, већ морамо превазићи. У пустињи налазимо одговоре на многа наша питања, у њој има свега - и ветрова, и снова, и оптичких варки, али је најважније шта ћеш ти да изабереш“, каже Греди Аса.

Шта је он изабрао?

„Изабрао сам оптичке илузије – каже сликар. – То што их можеш видети и препознати као полазну тачку за све своје идеје и циљеве јесте део инспирације, искуства и маште уметника. Јер оптичка илузија настаје када то стварно јако желиш. Тада видиш оазу као уточиште.”

Сликар нас води кроз пустињу и њену бескрајност у којој открива неочекивану лепоту. Уметник говори и о четири деценије стваралаштва и свом животном ставу, правећи алузију на Библију - на оних 40 година, током којих је Мојсије са својим народом лутао пустињом. Међу безбројним пешчаним динама Греди Аса се осећа као зрнце песка, али „зрнце песка са својим унутрашњим светом, пуним слободе, наде и инспирације”.

На изложби Гредија Асе приказана су жанровски разноврсна дела, укључујући портрете. Ту је и портрет великог бугарског редитеља Димитра Гочева који је дуго година живео и радио у Немачкој, а пре неколико месеци је отишао са овог света.

„Били смо пријатељи и веома често разговарали о савременој уметности, а он је такође колекционирао моја дела – кажесликар. – Димитар Гочев ми је уливао веру и снагу, зато је на овој изложби представљен његов портрет. Приказани су и портрети мојих блиских и драгих особа, пријатеља, као и такви кроз које сам покушао да изразим своје поштовање према музици, позоришту и оперској уметности који су ми увек били блиски или сам се бар осећао комфорно у њима.”

Нестајућа лепота, забринутост за Малдивска острва или Венецију су теме које заокупљају пажњу Гредија Асе. „Малдиви и Венеција, ово невероватно богатство природе и људске цивилизације, полако нестају. Можда смо и ми на неки начин узрок тога и ја то напомињем у својим сликама. Венеција је не само ексклузивно место за глумце и сликаре, већ и ризница архитектуре и уметности. Има и нешто за душу, не могу да га објасним, али се пуно надам да ће у овој изложби посетиоци осетити да, ма где се налазио, човек мора да на свој живот гледа ведрије, оптимистичније и са мало више инспирације.”

Шта је Греди Аса пожелео својим студентима?

„Веома се надам да ће моји студенти следити свој сопствени пут, да неће скакати са једног места на друго, већ ће својим путем ићи лагано и мирно, јер се тако могу постићи далекосежни циљеви. Желим им да доживљавају осећања, да могу да виде и мале ствари, и маслачак под својим ногама, и плаветнило неба, и планину. Да препознају различита расположења и емоције и да их преплићу у својим делима како би истински осетили живот сликара.”

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Венета Павлова