Већ вековима филозофи и сањари причају о европској идеји. Пре 64 године грађани Француске и Немачке су се ујединили да би заједно управљали својом судбином. И својом будућношћу. На самиту шефова држава и влада у Милану 1985. г. донета је одлука да се 9. мај обележава као Дан Европе.

Већ осам година Бугарска је пуноправни члан ЕУ. Да би се могао дати тачан одговор на питање шта нам даје и колико нас кошта Европа, битно је на првом месту поставити питање: "Шта смо очекивали од ЕУ и да ли смо га добили?". Током целог процеса приступања, од доношења одлуке о подношењу молбе за чланство, кроз преговоре па све до приступања ЕУ, говорили смо да желимо отићи у "правилни" клуб који представља опозицију тоталитарног режима. Други сан бугарског друштва био је приступање клубу богатих и развијених.

"Мислим да смо још увек у нашем чланству обазриви - изјавила је проф. Ингрид Шикова која на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски" предаје европеистику. - Чак бих рекла да смо стидљиви и бојажљиви. Још увек и због поклапања првих важних година нашег чланства са економском и финансијском кризом, плодови чланства које беремо нису увек најслађи. Веома је важно да нам је чланство обезбедило "столицу и микрофон". Али често заборављамо на то. Обично на прво место стављамо европске фондове, могућност за путовање. Али нам столица и микрофон пружају прилику да износимо свој став, да бранимо своје интересе. То је од посебног значаја за земљу која је постала пуноправан члан Уније."

"Који је досадашњи биланс? – почиње одговор питањем Љубов Панајотова, директор Европског института у Софији. - На жалост, како сви кажу, ми не живимо боље. У многим погледима осећамо се као жртвени јарац. У условима растућег популизма и национализма, видимо да упиру прстом у нас, без обзира на то да ли су у питању тржишта рада, етничке мањине или, пак, слободно кретање људи што јесте једна од вредности Европе. Можда смо у великој мери ми криви што нисмо успели да извучемо корист од европског сна Бугарске. Лично се надам да ће, упркос свему, млада генерација која је осетила корист од програма Еразмус и могућности за слободно путовање, мало по мало остварити тај сан. Тада ће Бугарска наћи достојније место у ЕУ. Она је земља стратешког географског положаја. Ми смо мост према нашем највећем суседу - Турској, која је велика држава и покушава да уђе у ЕУ. Бугарска има многе предности које, на жалост, не користи."

"Бугарска се и даље понаша као земља која је у процесу преговора са ЕУ - сматра политиколог Владимир Шопов, коментатор за европска питања. - Оно максимално што смо успели да остваримо током свих тих година јесте да освојимо административне технике у вези са хармонизацијом нашег законодавства са европским. Још нисмо навикли да размишљамо и анализирамо европске политике како бисмо могли да доносимо адекватне одлуке на који ћемо начин тачно учествовати у њима. Нисмо успели да променимо свој однос по питањима везаним за корупцију и организовани криминал. Мислим да нисмо успели да учинимо још нешто што су, међутим, остале европске земље очекивале од нас – да преузмемо одговорности у региону ЈИЕ, на Балкану и у Црноморском региону. Очекивало се да ће након приступања Бугарске и Румуније две земље играти веома активну улогу и приликом промена на подручју тих региона, и у погледу њихове спољне политике."

"Европа неће бити изграђена одједном или према једном једином плану. Она ће бити изграђена преко конкретних достигнућа која на првом месту стварају солидарност." Овим речима је 9. маја 1950. г. француски министар спољних послова Робер Шуман најавио план стварања Европске заједнице за угаљ и челик. Већ на самом почетку декларације од 9. маја 1950. г. која је позната као "Шуманова декларација" наговештава се њен главни циљ: "На свету ће бити сачуван мир само ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које му прете.".

"Што се тиче тренутног стања ЕУ, може се рећи да је она у веома тешкој ситуацији - рекла је проф. Ингрид Шикова. Питамо се да ли ЕУ има она средства која су потребна да би сачувала своје вредности, да би своју привреду сачувала од пада? Можемо ли спасити свет од тероризма и ратова? Чинило нам се да је немогуће да се на нашем континенту води рат, али последње године нам показују нешто сасвим друго. И оно што се десило на просторима бивше Југославије, и оно што се сада дешава у Украјини десило се и дешава се на Старом континенту. Зато Европа мора покушати да превазиђе све спорове и несугласице по конкретним питањима. Стварни живот нам доноси бројне и разноврсне изазове и мора да постоји снажна мотивација за политичку унију. Моје мишљење је да ће се без ње веома тешко ићи напред."

Превод: Албена Џерманова