Звезда Хилде Казасјан засијала је на бугарској џез сцени средином 90-их година. Дипломирала је на Музичкој академији, смер удараљке, а касније се посветила певању. Хилда је ћерка Вилија Казасјана – дугогодишњег диригента Биг Бенда БНР и афирмисала се као певачица са богатом музичком културом. Издала је неколико албума, а у стилском погледу допада јој се самба.
У једном од својих пројеката Хилда Казасјан изводи музику из неких од најбољих бугарских филмова. Важно место у њеном животу заузима и позориште, а доказ љубави певачице према овој уметности је и њена садашња национална турнеја која је почела 9. маја, а трајаће до краја овог месеца.
„Очекујем је са великим узбуђењем - рекла је Хилда Казасјан уочи турнеје. - Планирам је од две године и одлучила сам да је сада право време да остварим своју идеју. Турнеја укључује седам градова – Русе, Бургас, Варну, Велико Трново, Стару Загору, Пловдив и Софију. Моји концерти ће бити само у позоришним салама, јер сматрам да су оне погодне за оно што смо припремили и представићемо на сцени. Поново наступам са врхунским музичарима као што су Христо Јоцов /удараљке/, Живко Петров /клавир/, Михаил Јосифов /труба/, Милен Кокушаров /клавир/. Са њима сам снимила свој последњи албум „Jazz&Me“ који ћу представити у оквиру турнеје. Поред песама са њега, публика ће чути и композиције укључене у мој пројекат бугарске филмске музике који је објављен пре извесног времена. Ја ћу углавном извести своје најлепше песме из последњих десет година. Програм турнеје је богат и разноврстан и биће представљен са стилом, јер је то за мене изузетно важно. Сасвим недавно сам направила нову песму „Луди лептири“ на стихове Добромира Славчева и музику Христа Јоцова. Она је намењена позоришној представи која још није играна и зато сам снимила ову песму, као и видео спот за њу у режији Кирила Кирилова. У склопу турнеје ћу поред композиције „Луди лептири“ извести и друге песме које је компоновао Христо Јоцов. То је део изненађења која сам припремила за концерте.“
Превела: Марина Бекријева
Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..
Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..
Лили Иванова је неприкосновена прва дама бугарске естраде. Током своје деценијама дуге каријере остала је на врху захваљујући свом таленту, дисциплини и посвећености музици и публици, али и избору музичара са којима је сарађивала. Једна од..