Диригент Руслан Рајчев је дао огроман допринос развоју бугарске музичке уметности и културе. Рајчев је рођен 1919. године у Италији. О себи славни диригент каже да му је животни пут био судбински предодређен, јер је његов отац био познати током 30-их година минулог века тенор Петар Рајчев. На његов избор професије утицао је уметнички амбијент породице у којој је одрастао. Чести гости у његовом дому су велика имена попут Артура Тосканинија и Сергеја Прокофијева. Тако је Руслан Рајчев почео похађати часове клавира на конзерваторијуму „Ђузепе Верди“ у Милану.
1932. године његова породица се враћа у Бугарску и Руслан Рајчев наставља да похађа часове клавира код професора Панке Пелишек и професора Андреја Стојанова. Касније је дипломирао дириговање и клавир на Музичкој академији у Бечу. У интервјуу сачуваном у фонотеци Бугарског националног радија Руслан Рајчев прича о свом професору дириговања, светски познатом Карлу Бему:
„Бем је водио мастер клас дириговања на Бечком конзерваторијуму и када је пристао да буде главни диригент опере одмах ме је ангажовао као корепетитора код њега. Године заједничког рада донеле су ми много радости, али и туге, јер је професор Бем био изузетно захтеван и перфекциониста. Често сам се после његових примедби на мој рад осећао несигурно, али сам му упркос томе јако захвалан на свему. Као корепетитор уз њега сам био на десет представа. У Бечкој опери сам такође имао прилике да сарађујем са једним од највећих мајстора диригентске палице у Европи током 40-их година 20. века. Наступао сам са музичарима Бечке филхармоније и учествовао у спектаклима под руководством Рихарда Штрауса.“
Руслан Рајчев је дебитовао 1944. године у оперском позоришту у Каљининграду, Русија. Исте године се вратио у Бугарску. У периоду од 1946. до 1948. године Рајчев је основао Варненску филхармонију, Варненску оперу и Музичко позориште у Софији, чији су суоснивачи Саша Попов и Стефан Македонски. Почетком следеће деценије његов узбудљив пут га је одвео у Пловдив. Тако је почео дуга и плодна сарадња са филхармонијским оркестром у том граду. О том периоду Руслан Рајчев је рекао:
„Рад у Пловдиву оставио је неизбрисив траг у мом животу. У Пловдив сам отишао као млад диригент који је већ стекао извесно искуство. Чланови Пловдивског симфонијског оркестра су били озбиљни људи, велики професионалци, уметници који су ми изашли у сусрет.“
1954. године Руслан Рајчев је основао Пловдивску оперу. Рајчев је поред осталих ангажмана радио и на месту шефа и главног диригента Софијске опере. Познати диригент је први Бугарин који је 1982. године постао носилац француског Ордена уметности и књижевности. Пред крај животног пута Рајчеву је додељен орден „Стара планина“ првог реда.
Маестро је овај свет напустио 2006. године.
„Оно што је најбитније, а уједно с тим и најтеже, јесте да то што ствараш буде разумљиво за људе са којима радиш и за публику. Уколико не уживамо у стварању музике, не верујем да бисмо могли обрадовати публику. Како би те остали разумели, битан је приступ који ћеш користити у свом раду,“ рекао је диригент Руслан Рајчев.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Божић је стигао! Срећни смо ако у срцу носимо топлину и ако успемо да људима око себе пружимо љубав и осмех. А Божићни дух – он је у нашим срцима, у лампицама, украсима и... у песмама. „За све нас, светли празнични дани на крају године испуњени су..
Двоје омиљених певача, који припадају различитим генерацијама, Маргарита Хранова и Стефан Илчев, испреплели су своје мелодичне гласове у новој заједничкој песми посвећеној радосним божићним празницима. Дуетском нумером под називом "У овој светој ноћи",..
"Божићна химна" је једна од најновијих бугарских песама посвећених радости и духу божићних празника. Ову инспиративну композицију Георги Костадинов изводи заједно са младим певачима вокалне групе "Diamond". Идеја за песму настала је пре годину..
Васил Најденов и браћа Аргирови су снимили своју прву заједничку песму под називом „Тамо на кривини“. У њој се пева о љубави и нади, али има и дозе..
До сада имају преко три хиљаде наступа. Њихове песме "Непознате улице ", "Дуг пут до куће" и "Сунцокрети" укључене су у неколико бугарских уџбеника..