Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарин добитник „Зеленог Оскара“

БНР Новини
Фотографија: bspb.org

Шеф службе за заштиту животне средине Бугарског друштва за заштиту птица Стојчо Стојчев један је од 8 добитника овогодишњег „Зеленог Оскара“, како још зову награду коју од 1994. године додељује Фонд за природу „Витли“ (Whitley Fund for Nature). Признање је Бугарину уручила Њено Краљевско Височанство принцеза Ана на церемонији уприличеној у Краљевском географском друштву. Стојчу Стојчеву је „Зелени Оскар“ додељен за успешно спровођење стратегије очувања и повећања популације орлова крсташа у дивљини коју је припремило Бугарско друштво за заштиту птица.

Какве резултате је постигло Бугарско друштво за заштиту птица у очувању орлова крсташа?

„Тренутно имамо 26 гнезда орлова крсташа, док их је 2000. године било свега 8 - рекао је Стојчо Стојчев. – Резултати наших напора већ су видљиви, из дана у дан популација те врсте расте. Шта смо све предузели у циљу очувања и повећања броја орлова крсташа код нас: током сезоне парења орлова радници наше службе чувају гнезда како би крађа јаја и већ излежених пилића била спречена и прекинута. Током зимских месеци обезбеђујемо додатну храну за млађе орлове како би преживели зиму. Изграђујемо и постављамо вештачка гнезда која помажу младим и неискусним паровима. Покушавамо да их преусмеримо на безбеднија и сигурнија места за гнежђење и скривање. Драго нам је што су се четири пара угнездила у гнездима која смо ми поставили, а то је, верујте ми, заиста подоста компликован процес.“

Представници Бугарског друштва за заштиту птица успели су да се договоре и са предузећем за дистрибуцију електричне енергије ЕVN које је почело да поставља пластичне изолације на електричне стубове. Реч је о високонапонској мрежи на подручју планина Странџа и Сакар, југоисточна Бугарска, где је забележена највећа популација орлова крсташа у земљи.

Шта ћемо добити од повећања популације орлова крсташа?

„Ја бих да питам, а шта добијамо од заштите Бојанске цркве или, пак, очувања трачанског златног блага пронађеног у граду Панађуришту?, одговорио је реторским питањем Стојчо Стојчев. - Ове птице су део нашег природног и културног наслеђа. Орао је био један од државних симбола Протобугара. У гробу кана Кубрата, који је владао у 7. веку, откривена је фигурица орла бога Тангре. У доба националног препорода Бугари су веровали да орао штити усеве и летину.“

У коју сврху ће бити искоришћена новчана противвредност награде у износу од 280.000 британских фунти?

„Ова награда је од великог значаја за све нас, а новац ће бити искоришћен за очување орлова. Наравно, желимо да на неки начин допринесемо и развоју еколошког туризма у региону планина Странџа и Сакар. Тако ће се повећати и број гостију који ће овај крај посетити како би видели те птице грабљивице. Планирамо да у сарадњи са Општином Тополовград покренемо иницијативе за промовисање производа локалних произвођача. Посебан акценат ће бити стављен на одржавање пашњака што је уско повезано са повећањем популације орлова крсташа који свој плен вребају углавном на рубовима шума и у густој трави,“ рекао је Стојчев.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари други на свету по конзумацији хлеба

Бугарска у светској класификацији заузима друго место по конзумацији хлеба, док је Турска на првом месту, преноси БНТ, позивајући се на турски новински сајт „Јенигјун“. Према статистикама које наводи издање, у Турској једна особа поједе близу 200 кг..

објављено 11.9.24. 11.01

Произвођачи излажу своје производе на Јесењем сајму у Разграду

На овогодишњем, 31. по реду издању Традиоционалног јесењег сајма у Градском парку Разграда своје производе ће изложити произвођачи из целе земље. Посетиоци ће моћи да виде и ручно рађене сувенире који су дело вештих руку становника Дневног центра..

објављено 11.9.24. 07.50

Бугари превеслали Северни ледени океан

Бугари су први на свету успели да превеслају најнепредвидивији океан – Северни ледени океан. Стефан и Максим Иванови су отац и син који су се и раније упуштали у овакве екстремне авантуре, користећи чамац који су сами конструисали и назвали „Неверест“..

објављено 10.9.24. 16.36