Катрин Сеље – супруга швајцарског продуцента Марсела Сељеа који је крштени кум женског народног хора „Мистерија бугарских гласова“, борави у Бугарској са својим сином Александром и унуком Луси, где јој је уручена награда „Сирак Скитник“ која је постхумно додељена њеном супругу за допринос популарисању бугарске народне музике. Катрин и Александар Сеље били су гости емисије „12 плус 3“ програма Хоризонт БНР.
Од 1950. године наовамо Ви сте прешли 3 милиона километара по источној Европи и направили 5.000 музичких снимака. Да ли је то тачно?
„Када човек ради нешто из љубави, не води увек прецизну статистику о свему што је остварио“, каже Александар Сеље.
Колико дуго нисте били у Бугарској?
„Нажалост, скоро читаву деценију – одговара Катрин Сеље. - Последњих година мој супруг се није осећао добро и због тога није могао да путује. Али је увек налазио време и снагу да слуша музику – сваког дана и у свако доба. Музика је у ствари била главни разлог за наша путовања.“
Ваш супруг Марсел Сеље уобичавао је да каже: „Бугарска и ја - једна љубавна прича.“ Ви сте се поново вратили својој љубави. Да ли Ваш син Александар и унука Луси осећају да у Бугарској има пуно љубави везане за ваш живот?
„Ми себи не постављамо често слична питања јер ове ствари треба једноставно осетити и доживети – убеђена је Катрин Сеље. – Такође морамо осећати да и људи око нас их доживљавају.“
Александар Сеље надовезује се на речи своје мајке:
„Сматрам да доказ тога да се магична моћ музике преноси са колена на колено јесте чињеница да моја ћерка Луси пева и свира готово сваког дана. Приликом нашег последњег путовања она је чак научила да свира укулеле. Тај музички инструмент, иако изгледом личи на гитару, има четири (најчешће најлонске) жице другачије распоређене него на гитари.“
Да ли је, по вама, оно што сте урадили омогућило Швајцарцима, а и људима широм света да другачије погледају и осете Балкан? Јер су хор „Мистерија бугарских гласова“ и бугарска народна музика постали популарни широм света, посебно након што је 1990. г. њихов други албум „Мистерија бугарских гласова“ чији је продуцент Марсел Сеље, освојио престижну награду Греми.
„Прошло је доста времена пре него што је ова музика нашла свој пут до публике која је отворила своју свест за њу и пожелела да је чује – рекао је Александар Сеље. – На почетку људи нису били спремни да прихвате ову суптилну комбинацију тонова и гласова различите звучности.“
Катрин Сеље је додала:
„Сматрам да морамо бити задовољни резултатом. Он је и данас очигледан - добијам дирљива писма Швајцараца која показују да су они отворили своја срца за бугарску народну музику и моје осећање је да смо успели да им откријемо њену лепоту и снагу.“
Превела: Марина Бекријева
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..