После извештаја МУП-а који упозорава на потенцијалну опасност од новог избегличког таласа према Бугарској у летњим месецима, као и овонедељног извештаја Државне агенције за националну безбедност (ДАНС), страсти су се поново усијале. Према годишњем извештају финансијског извиђања у 2013. је путем сумњивих трансфера новца у земљу ушло преко 1,6 милијарди евра. Оно што је ново јесте да се они не повезују са буџетским преварама као што је испирање новца преко офшор фирми. Ови трансфери се повезују са избеглицама који су код нас стекли хуманитарни статус, па чак и са терористичким мрежама. Тако са повећањем броја избеглица, поред ризика од хуманитарне кризе, премда нисмо земља која је у непосредној близини конфликта,расте и ризик од терористичких напада, чију смо жаоку већ осетили 18. јула 2012. године крај Бургаса. Реч је о тамној страни иначе племените хуманитарне каузе „Спасити човека у невољи“. Зато, чак и да су то само неке сумње, не би било на одмет имати то на уму.

Према имигрантима са хуманитарним статусом у Бугарској, који су дошли из Сирије, Ирана и Авганистана,у једно исто време, али из различитих земаља, вршени су трансфери новца, а примаоци су једна те иста лица, наводи се у извештају. Такав случај регистрован је крајем 2013. године. Тада су за само месец дана мушкарац и жена из Авганистана добили преко 180 дознака преко различитих система за брзи трансфер новца из 15 држава. Ови се системи међутим све чешће користе од стране лица која се налазе на рестриктивним списковима ЕУ и америчке службе за санкције OFAC. Регистровани сумњиви трансфери новца према избеглицама представљају новину у шемама за прање новца и финансирање терористичких активности. Након обелодањивања финансијских операција Ал Каиде не би требало их потцењивати. Тим пре што се ради о традиционалном арапском систему плаћања „хавала“ (у преводу са арапског: трансакција) који је користила и терористичка групација. Код тог система пошиљач новца се повезује са посредником коме даје суму која треба да се трансферише и одговарајући код. Прималац који је такође посредник, даје новац правом примаоцу када га овај последњи потражи и након што саопшти прави код. Поверење међу учесницима те шеме заснива се првенствено на родбинским или дугогодишњим пословним односима. Међутим, када је реч о регистрованим случајевима новчаних трансфера у Бугарској, таква родбинска или пословна веза између пошиљача и примаоца новца не постоји, што је свакако вредно пажње. Управо због тих сумњивих трансфера новца нејасног порекла Државна агенција за националну безбедност (ДАНС) препознаје у избеглицама нову ризичну групу. Премда они сами, нарочито ови из Сирије, тврде да су сиромашни па не би могли да учествују у таквим шемама, за разлику од „перача новца“ који су добро припремљени и образовани. Остаје чињеница да се овом шемом служе и терористи, који се често пута провлаче под маском избеглица. Сличне шеме регистроване су у Кини, Филипинима, Индији, Тајланду. Само у 2013. години бугарске службе добиле су из ДАНС-а укупно 536 дојава за сумњиве операције. Од њих међутим тек 12 је прослеђено тужилаштву. На захтев безбедносних служби ниједном странцу није укинут избеглички статус. Иначе, како наговештавају и анализе ДАНС-а, ова врућа тема ће се у будуће све чешће помињати у јавности и стручним извештајима.

Превела: Катарина Манолова