Резултати избора за Европски парламент који су одржани 25. маја у Бугарској указали су на озбиљне промене политичке слике код нас. У ствари, избори за посланике Европског парламента били су својеврсни тест политичке стабилности и зрелости због слабе подршке Владе и повећег дела друштва који није заступљен у Народном собрању. Каква је ситуација данас? Превремени избори „куцају на врата“. Крајње је време да владајућа гарнитура поднесе оставку, коментарисао је за Радио Бугарска стручњак за уставно право проф. Георги Близнашки:

„Са сигурношћу могу рећи да се политичка ситуација у земљи након избора за ЕП променила, а то ће свакако утицати на ток догађаја код нас. Очигледно имамо једну странку – водећу опозициону странку Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) која је убедљив победник на изборима без обзира на то што је током последњих годину дана била изложена жестокој критици. Странка ГЕРБ не само да је опстала, већ је успела да себи обезбеди подршку већег дела друштва. Иза ове политичке снаге стоји један активан део друштва и пословних кругова. С друге стране, Бугарска социјалистичка партија (БСП) је као тренутни „носилац мандата“ преценила своје могућности, пошто је њена политика била прожета реваншистичким тежњама које је подстицао њен лидер Сергеј Станишев. Због тога су је и грађани казнили. Резултати избора су нанели тежак ударац социјалистима, али ће ова криза можда отворити могућност новог почетка. Чињеница да Влада која је пре годину дана, упркос масовним протестима грађана, дошла на власт није успела да задобије поверење и подршку друштва, нити да окрене ситуацију у своју корист потврђује да овај кабинет неће имати дуг век. Дакле, одржавање превремених парламентарних избора - што пре, то боље. Врло је могуће да резултати избора за ЕП покрену нови талас грађанског незадовољства против актуелног кабинета премијера Пламена Орешарског, јер предстоје нови потреси, првенствено у енергетској сфери где су на помолу стечаји водећих електродистрибутивних предузећа, што је једнако катастрофи. И здравству прети колапс. У том контексту, расписивање ванредних избора постаје незаобилазан услов за постизање политичке стабилности у земљи. Ако власти не узму то у обзир, последице ће бити катастрофалне не само за владајућу коалицију у чијем је саставу Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободу, већ и за целу земљу. Не смемо допустити да Бугарска буде уврштена у групу пропалих земаља само због тога што су одређени кругови одлучили да буду главни чувар финансијских интереса олигархије.“

Шта мислите о новом пројекту „Бугарска без цензуре“ и великом проценту гласова који је освојио Покрет за права и слободе?

„Код Покрета за права и слободе ствари су јасне – он је успео да мобилише традиционалну подршку за своју политику. Покрет за права и слободе је успео да се снађе у ситуацији за разлику од Бугарске социјалистичке партије, где је дошло до ерозије кругова који су је током 25 година, безусловно и без обзира на било каква превирања, подржавали. А Покрет за права и слободе је, како се каже, узео своје и тамо нема изненађења. Није случајно што сам иницирао референдум о променама изборних правила и увођењу обавезног гласања које би драстично ослабило позиције ове странке. Али, за сада, као што се види, постоји јак отпор овој идеји. Што се тиче политичке странке „Бугарска без цензуре“, за њу су потрошена огромна средства. Тек предстоји да се види колико стабилно је њено бирачко тело, јер до јесени има доста времена. Ова формација је наступила као странка типа „кеч шоуа“, тј., она свима нуди нешто и решење проблема свих људи „једним замахом“. Међутим, свако ко се бавио политиком зна да је то немогуће. Дакле, ова партија ће се тек суочити са политичким и социјалним реалностима код нас. Али, пошто је она сада на гребену таласа, пожелимо јој успехе и да да најбоље од себе. У сваком случају, међутим, успостављен је нови однос снага о чему сви морамо водити рачуна.“

Да ли ће растући талас евроскептицизма у Европи утицати на Бугарску?

„Он већ утиче. Био сам врло непријатно изненађен овим ерупцијама евроскептицизма и бескрајним нападима на институције ЕУ. Што се бугарских евроскептичара тиче, могу рећи да је веома тешко да остваре своје циљеве. Бугарска је земља на периферији ЕУ на коју се још увек гледа подозриво, укључујући због њеног односа према Украјини. За многе Бугарска је и даље Тројански коњ Русије у ЕУ. Многи људи у земљи ће тек разумети колико је тешко креирати политику на европском нивоу где су од значаја само аргументи, добри контакти и вештина убеђивања. Другим речима, понашање многих бугарских политичара неће бити узимано у обзир, они ће, тако рећи, бити стављени под карантин. Реалности европске политике подразумевају потпуно другачији стил понашања.“

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева