На Западу… нешто ново. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо упозорио је бугарског премијера Пламена Орешарског да ће предузети мере против Бугарске због тога што споразуми о пројекту гасовода „Јужни ток“ крше европска правила. И док је Орешарски на састанку у Бриселу уверавао европске чиновнике да ће Бугарска узети у обзир њихове препоруке, у Софији је званично објављено да почињу радови на гасоводу. Паралелно с тим, министар економије и енергетике Драгомир Стојнев је у парламенту изјавио да ће се преговори о гасоводу „Јужни ток“ наставити упркос заоштреним односима између Брисела и Москве. У решавање овог питања умешао се и НАТО након што је генерални секретар Алијансе као приоритет навео смањење енергетске зависности ЕУ од Русије, а свима је познато да ће„Јужни ток“ повећати зависност од увоза руског гаса.
Ко и зашто је током последњих дана разљутио Европу, чачкајући око кошнице „Јужни ток“? Јесте да је ЕК до сада више пута упозорила Бугарску због непоштовања европског законодавства приликом потписивања споразума о реализацији пројекта изградње гасовода „Јужни ток“. Истина је и да је званична Софија била и остала категорична у ставу да неће одустати од изградње гасовода. А можда је Бугарска у овој позицији на путу да постане жртвено јагње у геополитичким играма Русије и САД? Или је можда жртва новог хладног, гасног рата? Донедавно тихе, закулисне радње одавно су прошле стадијум „ударци испод стола“ и претвориле се у боксерски окршај. Увређена због изолације у којој се нашла и смањеног утицаја у Европи, Русија је са Кином потписала историјски споразум о испоруци гаса чији су преговори трајали пуних десет година. Тиме је Русија повећала утицај у азијским земљама што је разљутило Брисел и Вашингтон који су планирали да сатерају Путина у ћошак.
У заједничкој енергетској политици се такође појавио „непријатељ са партијском књижицом“, прокоментарисао је главни секретар НАТО Андерс фог Расмусен. „То што Бугарска, Аустрија, Италија и друге земље подржавају реализацију пројекта изградње гасовода продубљује јаз између циљева ЕУ и постигнутих резултата спровођења заједничке енергетске политике.“ После ових података, намеће се питање зашто се онда једино Бугарска нашла на мети Брисела када је реч о гасоводу „Јужни ток“? Јесте да је главни стратешки адут пројекта у рукама Бугарске, али док су у Бриселу на нож дочекали одлуке Бугарске, недавно се у игру тихо и неприметно ушуњала и Аустрија. Зар она не зна какав је став ЕУ по том питању? А Италија? С друге стране, упркос санкцијама наметнутим Русији, пре пар дана су неки од главних европских актера у енергетском сектору потписали уговоре са руским гасним и нафтним компанијама на економском форуму одржаном у Санкт Петербургу. Ради се о заиста великом новцу што је још једном потврдило да су интереси капитала јачи од политичких директива.
А како то да је врућ кромпир „Јужни ток“ пребачен и у руке НАТО? По речима Андерса фог Расмусена, уколико Бугарска, Румунија, Грчка, Кипар и Хрватска разраде своје пројекте, то ће свакако повећати производњу гаса и отворити нове могућности испорука плавог горива другим европским земљама. Изгледа да је Централна обавештајна агенција добро информисала Расмусена да је Бугарска на 73. месту у свету по производњи гаса. Упркос томе што локалном производњом покрива само 10 одсто својих потреба за гасом, потенцијал Бугарске је велик. Ту се јавља и питање: откуд ова забринутост за проблеме нашег региона? Можда зато што је регион кључан за испоруку америчког укапљеног гаса Европи? На Старом континенту су у току радови на изградњи шест нових терминала за увоз укапљеног природног гаса. Дакле, Русија не може да остане доминирајућа у Европи. Она постаје конкурент Американцима након што је одлучила да разради руски Клондајк на Аљасци и приступи вађењу гаса из шкриљаца.
Не смемо потценити и лобирање у Европи. Неки европски лидери су већ предложили ову алтернативу увозу руског гаса, док у извештају ЕК од 28. маја ове године стоји да Бугарска, Румунија, Мађарска и Грчка су међу најугроженијим земљама, уколико дође до обуставе доставе гаса преко Украјине. У ствари, ЕК је сама нагласила да у случају да буде обустављена испорука плавог горива, цене течног гаса ће се повећати. На тај начин је врући кромпир „Јужни ток“, који је повећао утицај Русије на Старом континенту, почео стварати проблеме свима. Или као што је речено у филму „Кум“: ништа лично – то је само бизнис!
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..