Бугарска влада опстала је и овог пута - пошто је парламентарна опозиција по четврти пут затражила изгласавање неповерења кабинету Пламена Орешарског, овог пута због неуспешне енергетске политике. Мотиви – недостатак визије, грубо мешање у рад независног регулатора, велика задуженост и недовољна ликвидност учесника система, одсуство транспарентности приликом доношења одлука и неуспех пројекта „Јужни ток“. И да не набрајамо више…

Дали је уопште битно наводити мотиве, ако је већ свима познато да је пре недељу дана једини суверен – народ, категорично изгласао неповерење парламентарно заступљеним партијама – БСП, ДПС и АТАКА. Без обзира што су ови избори били за европски, фактички је то било одмеравање снага за национални парламент. Оцена резултата је јасна: оставка и превремени избори. „Немојте се надати!“ – премијер који је и овог пута опстао као на инат је поновио понашање свог ментора Сергеја Станишева аргументом да је све у рукама парламента: Бугарска је парламентарна република... Одлучује Народно собрање... Уложићемо напоре… Бла-бла-бла...  А рачуни за грејање су већ поново почели да расту… Факат!

За разлику од већине земаља ЕУ, такво „чудо“ као што је оставка ретко кад се дешава код нас, јер се наши властодршци опште узев држе принципа „после мене - потоп“. Чак и када предводе велике европске политичке породице, као што је то случај са Сергејом Станишевим који је шеф Партије европских социјалиста (ПЕС) и уједно лидер БСП. Ово је 11. по реду пораз социјалиста од партије ГЕРБ. Чак и његови сапартијци сматрају да би било најбоље да поднесе оставку. Они други – из окружења бившег премијера Бојка Борисова, ем победници на изборима, ем опозиција, питају се шта још да ураде да би се Станишев најзад одрекао лидерске позиције. И смишљају све нове и нове захтеве за изгласавање неповерења кабинету Пламена Орешарског. Једном - за неуспешну политику инвестиционог пројектирања, други пут – за неуспешан регионални развој, трећи пут – за проблеме у сектору безбедности. Не и не – очигледно да кад се једном дочепаш власти, не желиш да је испустиш. Кад можеш да формираш полулегитимну владу у полулегитимном парламенту, која се одржава у животу захваљујући „златном гласу“ екстремних националиста из „Атаке“, шта смета да ту власт задржиш чак и да си доживео још већи пораз, без обзира каква ће бити цена. Важно је да власт опстане – чак и са патерицом. „Нисам приметио никаква колебања у подршци нити БСП, нити ДПС“, констатовао је премијер Пламен Орешарски после неуспешног изгласавања неповерења у парламенту.  Потребан је само мали ремонт кабинета, битно је да је опстао… 

Међутим, хоће ли опстати народ …  

*приватно мишљење аутора коментара 

Превела: Катарина Манолова