Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поморије – ризница црног и белог злата

БНР Новини
Фотографија: БТА

Два природна богатства такмиче се да буду заштитни знак црноморског града Поморије. Со која је у време античког Рима била позната као „бело злато“, један је од разлога за настанак древног Анхијала, како се тада звало Поморије. Производња соли на том простору развијена је још пре 2.500 година, а и данас је очувана стара технологија добијања. „Морска со родила се из љубави, од пољупца сунца и морске воде“, овако поетски је описује Илија Кусев, кустос Музеја соли у граду Поморије. Данас је, међутим, озбиљна конкуренција белом злату чувено „црно злато“. Тако становници Поморија називају драгоцено лековито блато из Поморијског језера. Управо због њега град се претворио у прави рај за љубитеље спа и велнес туризма. Године 2007. он је проглашен за престоницу бањског туризма. Овде се налази највећи рехабилитациони центар на Балкану, као и неколико модерних спа хотела који нуде богату палету третмана, после којих се човек осећа препорођеним. Занимљива је чињеница да се за годину дана на дну језера формира тек 1 милиметар блата које је богато многим хемијским елементима и биолошки активним супстанцама.

„Блато је непроцењиво богатство Поморија. Оно се формирало на дну Поморијског језера током миленијума и има изванредна лековита својства која веома повољно утичу на цео људски организам – каже физиотерапеута др Антоанета Грозева, дугогодишњи стручњак за лечење блатом. – Лечење блатом побољшава стање локомоторног и периферног нервног система, јача репродуктивни систем. Блато такође има веома добар козметички ефекат и зато се успешно користи код многих кожних болести. У овом случају примењује се неколико метода. Најстарија од њих је тзв. египатска метода. Лековито блато се наноси на цело тело које остаје изложено сунцу око пола сата, после чега се добро испере водом. Туристима нудимо и блатне купке које трају 20 минута и повољно делују на цео организам. На посебно интересовање наилазе и третмани блатом код којих је његова температура 39-40 степени Целзијуса. Оно се наноси на цело тело или само на оболели део тела који се обавија. Трајање апликације је 20 минута. Код ове методе је снажније изражен термални ефекат. Лечење блатом увек мора бити под медицинским надзором јер има снажан утицај на организам.“


Плажа Поморија се одликује тамном бојом песка који има висок садржај оксида гвожђа и доказана лековита својства. Љубитељима екстремних доживљаја нуде се разне атракције као што су скијање на води, џет – скијање, вожња педалина и параглајдинг. Живот се наставља пуном паром и у летњим ноћима када се на морској обали људи забављају уз вруће музичке ритмове и игре. Незаобилазни део шарма града Поморије су мали ресторани који нуде традиционална локална јела по старим провереним рецептима. Њихов заштитни знак су рибљи специјалитети и посебно рибља чорба. Град има много тога да понуди и љубитељима финог вина. Овде се налази једна од највећих винарија на Балкану која је смештена у лепом приморском парку. Гости имају прилику да дегустирају вина из различитих периода сазревања, као и да се упознају са специфичним детаљима њихове производње.


„Стара винарија је изграђена 1932. г. по идеји једног француског архитекте – прича Тања Петкова, сомелијер у комплексу. - Све је сачувано у аутентичном стању. Винарија је на три нивоа. На првом је смештена енотека у којој на погодној температури одлежавају флаширана црна вина. На другом нивоу се налазе велике бачве од лужњака које су ручно израђене и свака је различитог капацитета између 7 и 8 тона. У њима је до пре две године одлежавало црно вино каберне и мерло. Мале бачве израђене од калифорнијског храста, су капацитета 225 литара и у њима сазревају најлепше поморијске ракије и брендији. На трећем спрату винарије налази се просторијa за дегустације које се приређују за туристе.“


Љубитељима културног туризма такође неће бити досадно у Поморију. Недалеко од града налази се јединствена древна трачка куполаста гробница која је једина те врсте на Балканском полуострву. Вредан пажње је и једини у Бугарској и источној Европи специјализовани Музеј соли на обали Поморијског језера. У соланама при музеју со се и данас добија на исти начин као у древности - испаравањем морске воде под утицајем сунца. Туристи могу да посматрају сам процес добијања соли и да разговарају са мајсторима о тајнама заната. У сталној музејској поставци налази се јединствена збирка фотографија с почетка прошлог века која прати развој производње соли на овом подручју, као и старе топографске карте, макете и аутентична опрема и посуде за производњу соли које су коришћене у старим временима. Дух и атмосфера доба Препорода осећају се у архитектонском ансамблу „Старе поморијске куће“, смештен на уском и стеновитом полуострву Црног мора, на којем се налази савремени град Поморије.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Румјана Цветкова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Америка за Бугарску“ одобрила 670.815 евра за развој туризма у северозападној Бугарској

На конкурсу „Развој туризма у северозападној Бугарској и дуж долине реке Дунав“ Фондације „Америка за Бугарску“ за финансирање је одобрено укупно 17 пројеката. За њихову реализацију, а у циљу унапређења туристичких производа и услуга у једном од..

објављено 15.4.24. 17.47
Део збирке у локалном читалишту

О добруџанском селу Гарван, старом млину и гребенцима

Ако се којим случајем затекнете у селу Гарван, прво што ћете приметити јесу лепе и добро одржаване куће изграђене у карактеристичном за овај крај стилу. Село се налази у самом срцу „житнице Бугарске“, како још зову Добруџу, недалеко од Силистре, на..

објављено 15.4.24. 12.30

Путовања обојена интензивним емоцијама – туризам као аутентични доживљај и дружење са природом

Повећано интересовање за туризам, изазвано невиђеним бумом путовања након завршетка пандемије, навело је људе да потраже алтернативу општеприхваћеним идејама о одмору. Посебно је код млађих генерација уочљиво да  су се заситиле  стандардних  путовања..

објављено 14.4.24. 07.45