Многе бугарске владе су себи стављале амбициозан циљ да учлане Бугарску у зону евра. Таква је била ситуација у годинама када је Европска унија била стабилно тржиште, а евро – стабилна валута. Међутим, криза је пореметила имиџ ЕУ, а европски новац је постепено изгубио свој сјај. Како би стабилизовала банкарски систем и извукла Европу из рецесије, Европска централна банка се припрема да штампа нови новац. А то је лош знак када је у питању стабилност европских економија, црвено светло за амбицију наше земље да уђе у клуб 18 евро-држава. Тако да евро више није панацеја за Бугарску. И не само то.

Бугарски лев де факто је евро, тј. однос је фиксиран већ више година. У том смислу ми смо неформално део зоне евра. Свакако, нисмо у потпуности у њој, јер нашем банкарском систему није омогућен приступ трезорима Европске централне банке, ниским каматама и спасилачким фондовима. Али користимо евро исто као и део позитива и негатива монетарног система. Зашто говоримо о свему томе сада? Јер су Европска банка и Европска комисија објавиле извештај где стоји да наша земља још увек није спремна да уђе у еврозону. Одликаш је Литванија, а Бугарска, Чешка, Хрватска, Мађарска, Пољска, Румунија и Шведска треба да сачекају до наредне провере за две године. Министарство финансија је реаговало категорично да смо спремни за евро, јер одговарамо свим критеријумима. Тако да је на дневни ред поново дошло питање од пре две-три године, да ли су ризици приступања зони евра већи од очекиване користи? Ево како ову тему коментарише макроекономиста Георги Ангелов.

Шта ће добити Бугарска од приступања зони евра?

„Основни плус за све чланове еврозоне је приступање једној успешној економској и монетарној унији, тј. увођење једне светске валуте, а као резултат тога – ниже каматне стопе, веће поверење тржишта, олакшање трговине, туризма, што пак је повољно за економски раст земље. У периоду кризе те предности нису биле толико разговетне, а да не кажем, да их уопште није ни било. Сада, када се Европа већ извлачи из кризе, бележи економски раст и почиње да се опоравља, те предности опет постају актуелне. За балтичке земље евро има и геополитичке димензије. Оне настоје да се потпуније интегришу у Европу, како би биле сигурне да ниједан њихов сусед, а наиме Русија, неће их потлачивати, неће утицати на њих, као што се дешава у Украјини.“

Ако приступимо зони евра нисмо сигурни да ли нећемо морати да додељујемо нове зајмове Грчкој, Португалу или некој другој земљи која се суочава са финансијским проблемима. Криза у Европи такође ствара извесну несигурност.

„Са оваквим образложењем иступају неке источноевропске земље – желе да сачекају коју годину, док се не отклоне последице европске финансијске и банковне кризе и тек када се ствари изведу на чистину, оне би приступиле, без страха да ће морати да позајмљују новац Грчкој. Јавности било би неприхватљиво да једна сиромашна земља каква је Бугарска, па чак и нека успешнија, рецимо Пољска, помаже богатијим државама попут Португала или Грчке. То је у овом моменту главна препрека пред прихватањем евра као националне валуте.“

У Бугарској постоји велика скепса – присутна је бојазан да нас европска криза повлачи према дну, да ће бирократија ЕУ можда упропастити домаћу привреду, да је евро све слабији…

„Највећи оптимисти смо били 2008. и 2009. када је криза у Бугарској тек била на помолу, а евро је изгледао као острво стабилности. Затим су се ствари преокренуле. Еврозону је ударила тешка криза и завладала економијама Грчке, Португала, Ирске, Шпаније, Италије и других земаља. Тада су земље ван зоне евра почеле да изгледају стабилне. Постепеним изласком из кризе, за коју годину евро ће опет постати атрактиван. То, међутим, тражи много активније напоре ЕК на решавању тих проблема.“

Неки аналитичари мисле да је валутни одбор већ исцрпео свој потенцијал.

„Ова форма монетарне политике спасила нас је хиперинфлације и ако мало боље погледамо услове које треба испунити за улазак у зону евра, у ствари управо захваљујући валутном одбору практично задовољавамо све захтеве. Међутим, оно што преостаје да урадимо је важније. Зато што поред задовољавања формалних критеријума, има и неформалних услова као рецимо стабилност институција и поверење европских партнера али су то предности које задњих недеља све више губимо. У томе је наш проблем.“

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева