Велики потенцијал бугарске привреде је у енергетској ефикасности – око тога су се сложили на сусрету у Софији премијер Пламен Орешарски и комесарка ЕУ за климу Кони Хедегард. Европска расправа о амбициознијим климатским циљевима у наредних 15 година била је у центру пажње њихових разговора за време једнодневне посете европске комесарке Бугарској. Ови циљеви су део нове средњорочне енергетске стратегије, а предвиђају да до 2030. земље чланице смање емисије стакленичких гасова за 40 одсто у односу на нивое из 1990. што је изазов за већину њих и посебно за Бугарску.

"Ми начелно подржавамо редукцију стакленичких гасова и побољшање свих еколошких параметара. Истовремено изражавамо извесну скепсу у погледу крајњих циљева. По нашем мишљењу, они не би требало да буду толико амбициозни. Али ћемо и даље учествовати у дискусијама с обзиром на праведнију расподелу терета међу државама чланицама – изјавио је после сусрета Пламен Орешарски. - Климатски циљеви треба да буду усклађени са циљевима економског развоја, они не би смели угрозити конкурентност европске економије у целини. Са европском комесарком изражавамо неподељено мишљење да је енергетска ефикасност велики потенцијал бугарске привреде. Наставићемо да радимо на побољшању параметара енергетске ефикасности, то је показатељ по коме Бугарска знатно заостаје."

"Бугарска енергетика се носи са многобројним изазовима", истакла је Кони Хедегард. По њеним речима, ЕК покушава да амбициозне циљеве изазване климатским променама усклади са повећањем ефикасности енергетике и конкурентности земаља ЕУ.

"Промене климе нису нека далека опасност. Као што сам сазнала, и Бугари су осетили на својој кожи последице тих промена које директно и индиректно погађају живот људи. Зато и морамо обратити већу пажњу на питања климе, енергетске зависности, енергетске сигурности и истовремено водити рачуна о потребама економије, раста, отварања радних места и повећања конкурентности – нагласила је Кони Хедегард. - Енергетска ефикасност је приоритет и веома важан механизам ЕУ. Европа сваког дана плаћа по милијарду евра за фосилна горива која добавља из земаља ван нашег континента. Свакодневно Европа плаћа 300 милиона евра Русији за њена фосилна горива, а било би паметније да радимо на повећању енергетске ефикасности, на побољшању енергетске политике ЕУ, како бисмо тај новац инвестирали у Европи.“

У земљама Европске уније се наставља дебата о новим енергетским правилима до 2030. године, а на позадини све веће забринутости да на дугорочном плану европска политика у тој области прети економији. Како би постигле своје високе циљеве у правцу смањења штетног ефекта стакленика, земље чланице издвајају милијарде евра за алтернативна горива и то у доба кризе. Европска комисија предвиђа да до 2050. емисије буду редуковане за 90 одсто у односу на њихове количине из 1990. Све у свему, енергетска ефикасност је кључни приоритет нове енергетске политике Европске уније и Бугарске.

Превеле: Ана Андрејева, Александра Ливен