Проблем са награђивањем рада у Бугарској је један од најболнијих и драматичних за већи део становништва. Земља се учврстила на последњој позицији по приходима грађана од рада. И то није само по мишљењу Бугара који стално пате од мањка новца, већ је чињеница, коју потврђују и домаћа статистика, и Евростат.
И стварно, док у Бугарској плаћају у просеку 3,7 евра на сат, у Швајцарској, например, награђивање за 60 минута рада достиже 40,1 евро. Разлика је више од десетострука. То објашњава зашто реална индивидуална потрошња у Бугарској износи свега 49 одсто просечне у Европској унији и поред чињенице да су цене потрошачке робе код нас преко 50 одсто испод просека за Европу. Разлика у животном стандарду и даље је фрапантна. Основни разлог за то жалосно стање бугарских радника је једноставан – продуктивност њиховог рада је ниска, тј. они раде, али производе мало материјалних добара. Док је један Европљанин у 2012. г. производио у просеку по 32,2 евра на сат, Бугарин је производио скоро седмоструко мање – око 4,8 евра, показу резултати међународних истраживања. С обзиром на то сасвим природно и нормално је да су и зараде у Бугарској еквивалентне продуктивности рада.
Међутим, ових дана бугарски статистичари су саопштили да су у првом кварталу године трошкови за награђивање рада у земљи повећани за 2,9 одсто. И то на позадини забележене од почетка године дефлације. Постало је јасно такође да је земља међу европским лидерима по расту плата – шеста, пошто су за годину дана зараде повећане за 2,8 одсто, а просечни раст у земљама Европске уније је упола мањи. Такви су подаци Евростата за први квартал ове године у односу на прва три месеца 2013. г. Закључак је да Бугари и даље имају ништавне дохотке, али и поред тога њихове плате расту. То улива наду.
На овој позадини некако чудне и необјашњиве су бројке, које сведоче да се просечна радна плата у земљи смањује. Од јануара до марта ове године просечна бруто плата код нас је опала за 3,9 одсто у поређењу са претходним кварталом и достиже нешто изнад 400 евра, тврде из Националног статистичког завода. Али је и то објашњиво. У ствари све је у сезонским чиниоцима. Зими грађевинарство је скоро обустављено, туризам рачуна једино на зимске центре, пољопривреда чека да дође пролеће, трговина се стишава после шопинг грознице око новогодишњих празника, а потрошени су и божићни бонуси. Ради се о привременој појави која има прелазни карактер што потврђује и забележена трајна тенденција из последњих пет година, када се цена једног сата рада у Бугарској повећава за 44,1 одсто, што је и једно од најбољих достигнућа у Европској унији. Све то даје разлога за умерени оптимизам у погледу доходака Бугара.
Превод: Александра Ливен
Потребне су регионалне политике за превазилажење дисбаланса између степена запослености и економске активности у различитим регионима Бугарске, које да буду развијене у складу с потребама појединих региона земље, гласи препорука заснована на резултатима..
Од 2007. године, када је Бугарска ушла у ЕУ, реални приходи у земљи порасли су више од 3 пута. Куповна моћ је повећана за 20%. Камата на хипотекарне кредите у Бугарској 2006. године износила је 8%, сада је 2,8%. Бугарска је за 17 година чланства..
Значајнијег поскупљења електричне енергије за домаћинства неће бити, изјавио је министар енергетике Владимир Малинов. Мислим да би повећање могло бити минимално у оквиру инфлаторних процеса. Постоје механизми за постизање ниже цене, рекао је он за bTV,..
Изабран је извођач за испоруку 35 електромоторних возова, саопштио је министар саобраћаја Георги Гвоздејков. Он је на Green Transition Forum 4.0 рекао да..
Бугарска испуњава три од критеријума из Мастрихта за увођење заједничке валуте, али и даље не испуњава критеријуме за одрживост цена и инфлације, наводи се..
Док просечан приход становништва не достигне 80% европског просека, не би требало да улазимо у еврозону, јер уз то иде и инфлација и мора да постоји нека..