Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Камeн – вечити и рањив

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

Древне колоне, фино извајани капители и фризеви, временом патинирани декоративни елементи и натписи, сачувани из античког доба до данас... То је само мали део трансформација камена, које представља поставка под ведрим небом Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука. Експонати су рестаурирани уз финансијску подршку Америчког стручног центара у Софији и фондације „Америка за Бугарску”.


Споменици су из римског доба. Они сведоче о велелепности три античка града. Први је Улпија Ескус – једина колонија у провинцији Доња Мизија, данас код села Гиген у области Плевен. Други је Никополис ад Иструм, који је основао император Трајан, а налази се 18 километара северно од Великог Трнова. Трећи је град који је Константин Велики називао „својим Римом” – Сердика – претеча данашње Софије. Избор тих градова није случајан, јер представљени споменици сведоче о различитим облицима архитектуре.


За Радио Бугарска Красимира Карадимитрова, шеф збирке камених артефаката музеја прича:

„Први, свакако су архитектонски елементи – део градског форума, који је био средиште социјалног, политичког и културног живота античког града, слично савременом. Важно је да издвојимо један натпис из Никополиса ад Иструма који садржи реч „термоперипатос” што значи зграда са грејањем. Ова је реч присутна само на овом споменику и део је ризнице старогрчког језика.”

Дотични натпис је био на згради са двадесетак продавница, која се налазила недалеко од форума Никополиса. У античком трговачком центру било је издвојено и место за социјално дружење, о чему сведочи други натпис.

Јединствене камене артефакте нуди и Улпија Ескус.

„Ту се налази и највећи засада откривени форум на територији Бугарске, наводи Красимира Карадимитрова. На њему су били изграђени храмови Јупитера, Минерве и Јуноне, који чине тзв. Капитолску тријаду врховних божанстава Пантеона. Таквих храмова нема ни у једном другом граду. Наравно, осим архитектонских елемената ми смо представили и надгробну пластику, као и различите пирамиде и надгробне плоче, које разоткривају поједине карактеристике рада каменодељских атељеа у појединим градовима, јер се и тада, исто као и данас, све одвијало у знаку моде, што нам помаже да тачније датирамо експонате. Представили смо и два саркофага из некрополе око базилике Свете Софије, као и стубове који су стављани на путу и на којима су уклесане похвале римским царевима. Те су колоне иначе указивале одстојање од главног града и биле су врло важне за комуникације у оно доба. Поставка под ведрим небом представља и архитектонске споменике, који су били део комплекса форума у Сердици. Дела античких каменорезаца су из 1-6. века.”


Обично сматрамо да је камен вечит, али и он има пуно непријатеља.

„Природни непријатељи камена су у околини, истиче гђа Карадимитрова. Свака киша, сваки препад у температури изазивају стезање и растезање камена, што може да проузрокује пуцање и оштећења. Управо због тога смо се сада латили конзервације и рестаурације тих споменика, како би они опстали још дуго времена.”

Превод: Александра Ливен

 Фотографије: Венета Павлова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Једина црква у Софији која носи име Светих апостола Петра и Павла

Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..

објављено 29.6.24. 12.20

Дар Педесетнице је живот у изобиљу

У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..

објављено 23.6.24. 10.05

Данас су Духовске задушнице

Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..

објављено 22.6.24. 07.30