Трговина људима је најозбиљније кривично дело против људских права. Поред илегалне трговине оружјем и дрогом, трговина људима је и један од најуноснијих послова. Према подацима Међународне организације рада, годишња добит од трговине људима износи 23 милијарде евра. 21 млн људи у свету жртве су присилног рада, а у ЕУ њих је 880.000. И мада се то чини само сувом статистиком, иза ње су стварне људске судбине. У циљу проналажења механизама ефикасног сузбијања овог савременог облика ропства у Софији су се /19. и 20. јуна/ окупили представници 32 невладине организације из 20 европских земаља, које раде у области превенције трговине људима и пружања подршке жртвама. Организатор форума је међународна организација La Strada International, а домаћин је била „Асоциација Анимус“, која је један од њених оснивача.

Каква је ситуација у Бугарској?

„Трговина људима у циљу радне експлоатације посебно снажно погађа земље са високом стопом незапослености, високим степеном сиромаштва и великом радном миграцијом – каже за Радио Бугарска Надја Кожухарова из „Асоцијације Анимус“. – Бугарска је међу земљама са највећом радном миграцијом посебно према западној Европу. То је аутоматски чини ризичном државом порекла трговине људима у циљу радне експлоатације. Веома је тешко говорити о конкретним бројкама. Ако кажемо да ове или протекле године број жртава износио 200-300 људи, мора се имати у виду да су то само утврђени случајеви. Многи, на жалост, остају нерасветљени. Понекад чак и сами људи не идентификују себе као жртве трговине људима и нису свесни да се злоупотребљавају њихова права из радног односа.“

Потенцијално најугроженија група остаје ромско становништво, као и људи са ниским степеном образовања или без образовања. И ако су жртве сексуалне експлоатације претежно жене, радна експлоатација погађа оба пола. Што се мушкараца тиче, жртве радне експлоатације су најчешће они који се врбују за рад на градилиштима и у пољопривреди. А жене постају жртва трговине људима у циљу радне експлоатације прихвативши понуде да раде у пољопривреди, као кућне помоћнице или неговатељице старијих особа. Бугари најчешће постају бело робље у Грчкој, Шпанији, Италији, Немачкој, Шведској и Чешкој.

„По нама, као облик злоупотребе радна експлоатација је знатно распрострањенија у односу на сексуалну - наводи гђа Кожухарова. – Код радне експлоатације ипак нема оних драстичних облика злоупотребе због чега и она често пута остаје непримећена. Веома забрињава то што су људи у тешкој економској ситуацији због чега су, само да би имали нека примања, а не да у рођеној земљи живе без икаквих пара, склони да прихвате неки облик експлоатације и злоупотребе.“

Рад у тешким условима, прековремени рад /12-14 часа дневно/, зарада нижа од обећане, неуплаћивање доприноса, бедни услови живота. Са овом стварношћу обично се суочавају жртве трговине људима у циљу радне експлоатације. Или другим речима, трговина људима је не само криминални, већ и социјални и економски проблем. Присилни рад је заступљен у приватном сектору. Зато ће НВО тражити партнерство са њим у циљу превенције ове негативне појаве. Она, на крају крајева, наноси штету и самим компанијама јер радна експлоатација доводи до непоштене конкуренције, смањења цене рада, подрива имиџ индустрије. „Бизнис би могао да помогне и то праћењем ланца добављача и подизвођача“, изјавила је Надја Кожухарова и испричала како ће лично „Асоциација Анимус“ сарађивати са бизнисом код нас:

„Пошто смо ми углавном земља порекла, поћи ћемо рад са компанијама посредницима у запошљавању, јер су оне део ланца. Једна таква компанија може да упути на рад људе, а да и сама не зна да се у ствари ради о експлоатацији. Стога компаније морају да помно проверавају све своје партнере да би биле сигурне да су закључени уговори у складу са законом. У земљама дестинације ради се претежно са фирмама из сектора грађевинарства, пољопривреде.“

Превод: Албена Џерманова