22. јуна, мало пре обележавања Светог Јована Биљобера у Бугарској, домаћи пчелари су покренули кампању под мотом „Моћ меда“ за промоцију корисности овог пчелињег производа. Ова иницијатива је почела у Софији, а обухвата четири између већих градова земље: Варну, Пловдив, Бургас и Велико Трново. Дани меда потрајаће до 8. јула када се у нас обележава Дан Светог Великомученика Прокопија, заштитника пчелара.

„Није случајно што су два празника – травара и пчелара временски близу један другога“, казао је за Радио Бугарска Димо Димов, потпредседник Удружења органског пчеларења, организатора поменуте кампање. Управо богатство и разноврсност бугарских лековитих биљака условљава врсни укус и терапеутске квалитете бугарског меда, једног од најбољих у Европи, па и у свету, већи део којег се извози. Због свог изузетног квалитета користи се и као побољшивач за мед произведен у другим земљама и пре свега за онај који се масовно увози из Латинске Америке, тврди Ефрем Молов, председник Асоцијације професионалних пчелара Бугарске.

Посебног квалитета су бројне врсте монофлорних медова (оних који потичу од једне врсте биљке), рецимо багремов, липов, драчин, кадуљин, лавандин, мед од детелине, купине, коријандера. Све већи удео у тој производњи заузима органски мед. По броју сертификованих пчелињих друштава Бугарска, која има невелику територију и релативно малобројно становништво, налази се на листи пет највећих произвођача меда у Европи. Поред тога што су производи органског пчеларства чистији и кориснији за човеков организам, овај начин пчеларења подразумева и „хуманији“ однос према пчелама, каже Димо Димов:

„У конвенционалном пчеларењу третман пчела укључује и хемију - најновија достигнућа синтезе ветеринарских лекова. Коришћење таквих препарата је исто као и примена различитих хемикалија у ратарству – пестицида, хербицида, фунгицида и сл. У органском пчеларењу за те сврхе се користе органске киселине које су ионако део састава меда и пчелињих производа. Користе се етерична уља, биљке које излучују супстанце онако како је то било када синтетички лекови нису били познати. Битно је да се пчеле не прихрањују синтетичком храном и заслађивачима, да убиру нектар у издвојеним локацијама где има усева органске пољопривреде или природне вегетације, ван урбаних центара и у подручјима удаљеним од саобраћајница и депонија отпада.“

Најбољи услови за органско пчеларење постоје у брдским и брдско-планинским крајевима, усред чисте и нетакнуте природе. Таква места се могу наћи на трећини територије Бугарске која је уосталом међу прве три земље Европе по богатству лековитих биљака. Медљиковцу који је најдрагоценији између свих врста меда није ни потребна сертификација, каже г. Димов, јер се добија од медљике храста лужњака. Највеће плантаже тог храста налазе се у планини Странџи, па се у Бугарској тај мед понекад зове и странџански.

Годишње Бугарска извози 5-6 хиљада тона меда, трећина којег са ознаком „органски“. На жалост обилне пролећне кише, град и висока влажност ваздуха у подужим временским периодима наговештава подбачај производње меда.

„Кише су нам нанеле велику штету - са забринутошћу каже дугогодишњи пчелар. - Багрем је прецветао, а пчеле нису могле убрати његов нектар. Сада су у цвату липа и детелина. Али пчеле не излазе из кошница по киши. Због обилатих киша нектар није довољно густ него је водњикав. Пчеле не сакупљају такав редак нектар. Оне лете од цвета до цвета када је влажност највише 45-55 одсто. Већ пола је године прошло, количине убраног меда су мале. Ако надаље буде сунчано и суво, можда ћемо успети да то надокнадимо упркос краћем трајању медобера. Наша задња шанса сада је липа, а онда долази ред на сунцокрет.“

Превела: Ана Андрејева