Ако је судити према подацима Евростата, Бугарска уопште није преферирано одредиште имиграната. Међу земљама чланицама ЕУ Бугарска има најмање имиграната, што се уосталом односи и на Румунију. Имигранти у Бугарској наилазе на озбиљне препреке и тешко се интегришу у друштво. У нашој земљи је пре 4 месеца покренута кампања чији учесници преко различитих иницијатива покушавају да пруже руку тим људима.

Свакодневица просечног имигранта у Бугарској нимало није лака, пропраћена је сиромаштвом и несигурношћу. Први проблем са којим се суочавају дошљаци из других земаља је језичка баријера. Зато Европски фонд за интеграцију грађана из трећих држава финансира пројекат под насловом "Национална информативна кампања за заштиту права имиграната и њихово боље прихватање у бугарском друштву" у вредности 40 хиљада евра. У току 4 месеца помоћу билбордова и брошура као и на сусретима са имигрантима, екипа експерата ће покушати да тим изагнаницима помогне да се прилагоде условима живота у Бугарској.

Из којих земаља долази највећи број имиграната? Већина њих су из Русије, Украјине. Молдавије, Авганистана. "У последње време је у порасту број Сиријаца, грађана из других арапских земаља и Кинеза" – казао је за Радио Бугарска Јордан Бојанов, члан тима европског фонда "Информативна кампања о феномену имиграције". Ако човек прошета уличицама око софијских пијаца изненадиће га многобројне мале продавнице које држе Арапи и Кинези који добро зарађују. Ови људи се релативно добро уклапају у бугарску стварност. Али у већини случајева имигрант остаје аутсајдер.

"Многи од њих долазе из земаља у којима се не говори неки словенски језик, па им је незнање језика велика препрека. У већим градовима информација је сем на бугарском, присутна и на енглеском, али многи имигранти не знају ни енглески. Зато им је битно да упишу неки курс бугарског језика у чему им може помоћи Министарство образовања и науке. Други проблем је суочавање са туђом, посве непознатом културом. Трећи је социјално и здравствено осигурање. Већина имиграната нема никакве уплаћене доприносе. За све медицинске услуге они морају да плате из властитог џепа што је многима изнад могућности."

Стога је кампања фокусирана на помоћ центрима у којима има највише имиграната. А то су Пловдив, Варна, Крџали и Бургас. Многи странци имају привремени статус што значи да у Бугарској бораве накратко, а циљ им је да се преселе у неку просперитетнију државу ЕУ. Али и тај кратки боравак им пада тешко јер је познато да је Бугарска најсиромашнија земља у Европској унији. Они који успеју да превазиђу културни шок и који су у већој мери адаптивни, налазе посао као преводиоци. Предузимљивији између њих покрећу свој бизнис. Али већина њих остаје аутсајдери због финансијских тешкоћа и одсуства стручне спреме. То иде у корист неформалној привреди која радо запошљава јефтину радну снагу за коју не плаћа порезе и доприносе. Подршку новоприспелим мигрантима пружа и сајт www.immigrant-bg.eu. Сваки имигрант може да изнесе своје проблеме, да потражи савет или помоћ.

Превела: Ана Андрејева