Улице које личе на мутне брзице. Талас висок 2-3 метра, који гута све на свом путу – аутомобиле, оронуле грађевине, престрављене људе. Нажалост, то нису нове серије неке замашне холивудске продукције, која се снима код нас, већ права природна катастрофа, која је прошлог четвртка спопала становнике Варненске четврти "Аспарухово". Представници локалне власти дуго ће расправљати зашто је до тога дошло. Али је биланс јасан – 13 жртава – претежно жене, деца и старије особе.

Тек предстоји утврђивање материјалне штете, али је и сада видно да је на десетине кућа срушено и поплављено. Та је трагедија натерала много Бугара из целе земље да прискоче у помоћ пострадалим. 28-годишњи Иван Куков је један од волонтера, који се није одмарао током викенда, него се укључио у акцију чишћења муља и блата из погођених кућа. О Ивану смо већ једном причали. Он је софтверски инжењер, али је постао популаран својом несвакидашњом идејом да препороди напуштена бугарска села и да се тамо доселе IT-стручњаци. Ево шта је он испричао о ситуацији, коју је затекао у најпогођенијој стихијом четврти:

"Главне улице где могу да уђу велике машине, су биле мање-више рашчишћене. Било је веома прашно, јер када се блато суши претвара се у прашину. Али је у кућама ситуација била много гора и оне су биле пуне муља. Сигурно ће бити потребно неколико недеља да се све очисти и то ако има довољно људи који да помажу."

Већи део волонтера у "Аспарухову" су млади људи. "Видео сам претежно младе помоћнике, око 25 година старости", каже Иван. Он се у акцију укључио са четири своја друга. Чистили су кућу породице старијих особа. Тамо су радили заједно са групом дечака који су специјално допутовали из Софије да помажу.

"У недељу у 10 часова смо били испред зграде општине "Аспарухово" - каже Иван. - Тамо се окупљају волонтери и чланови Црвеног крста Бугарске и распоређују задатке сходно потребама сваке пострадале породице. Нас су послали у улици "Горна Студена", где је ситуација била најтежа. У кући у којој смо радили подрум и приземни спрат су били пуни блата. Читав дан смо чистили једну просторију од свега десетак квадратних метара, где је било око 40-50 сантиметара муља."

Иван прича да је уништено све у кући – техника и намештај. "Само старци знају колико су били уплашени", додаје он:

"По мени они ће се тешко вратити нормалном ритму живота, али су се већ бар мало умирили и размишљају трезвено, те када долазе волонтери и питају их шта им треба, наводе своје конкретне потребе. Веома су захвални и нарочито људима који им помажу. Неколико пута су нам рекли да, ако нас није било, тешко би се снашли са чишћењем."

Према Ивану, људима из "Аспарухова" је потребна пре свега питка вода и радна снага, како би се изборили са последицама катастрофе. "Покушавамо да "активирамо" више људе, јер је сваки човек од користи, чак и ако ради тамо свега сат-два", убеђен је млади мушкарац. Сасвим природно је да је у радним данима број волонтера мањи, те стога Иван предлаже варненској општини да прогласи нерадним један дан како би се што више волонтера укључило у чишћење града. 

Превод: Александра Ливен

Фотографија: Иван Куков