На новом албуму „Don't Worry, Be Gypsy“ виртуозног хармоникаша и композитора Мартина Љубенова, који ће бити објављен ове јесени, налази се десетак ауторских композиција. Оне су прожете духом свакодневног живота, емоцијом обичних људских радости и јединственим осећајем празничног весеља који ствара музика Рома. Иако припада овом етносу, Мартин Љубенов никада није био „дете из гета“.

Рођен је у Софији, у породици у којој је неколико генерација врсних музичара. Његов деда је био трубач у Царском оркестру на чијој је основи формиран први симфонијски оркестар у земљи, а отац му је бубњар у оркестру Ибра Лолова. Стекавши добро образовање у Бугарској, Мартин Љубенов је наставио школовање у Чикагу и Бечу. Данас је он један од популарних и тражених музичара у аустријском главном граду где живи већ годинама. Године 2005. додељена му је награда Аустрије за ворлд музику, а 2006. – француска награда за џез инструменталисту „Гиз Визер“. Учествовао је као композитор и музичар у представи „Кућа судије“ Димитра Динева у бечком „Бургтеатру“. Аутор је музике за филм „Мисија Лондон“ бугарског редитеља Димитра Митовског, као и дела музике за тв серију „Изгнаници“ Александра Морфова и др.

„Don't Worry, Be Gypsy“ је најновији пројекат „Мартин Љубенов оркестра“, са којим изводимо углавном ромску музику – каже хармоникаш. – Тренутно приводим крају и радове на албуму мог трија „Џаста праста“. У њему свирам са Михаилом Ивановим - контрабас и Ангелом Демиревим - гитара. Свирамо балкански џез, етно и ворлд музику. Често приређујем концерте широм Европе и са другим формацијама. Иначе, састав „Мартин Љубенов оркестра“ је прилично шарен. Његови чланови су Харалд Танчек – бубњеви и Стефан Талер – контрабас из Аустрије, као и гитариста Александар Стојић из Србије. Међу извођачима су и бугарске колеге - кларинетиста Красимир Малаков и Петар Јанков - вокал и перкусије. А наслов албума изабрао сам зато што је сликовит и потпуно одговара мом стилу.“

Једну од композиција на њему насловљену „Несташни Стефчо“ врсни хармоникаш је посветио свом шестогодишњем сину за кога каже да је заиста веома несташан, али је већ почео да се занима за музику и сигурно ће наставити породичну традицију. Текстови песама које је Мартин Љубенов написао на ромском језику, садрже и многе личне доживљаје. Ваља нагласити и чињеницу да је пре око пет година редитељ Андреј Слабаков створио филм посвећен врсном музичару. Тада се он први пут вратио у домовину после десет година емиграције. У филму се прича о посети Мартина Љубенова једној од најсиромашнијих ромских заједница код нас у махали града Котел, где је он током неколико дана давао часове музике талентованој деци. Где су ова деца данас, пет година касније? Да ли је филм Андреја Слабакова инспирисао бар део младих Рома да траже пут ка успеху?

„За мене је овај пут био веома занимљив– прича Мартин. – У Котелу сам се срео са веома талентованом децом са којом сам и данас у сталном контакту преко друштвених мрежа. Она ми постављају питања о музици на која се трудим да одговарам и да подржавам младе. Сматрам да је музика најбољи начин интеграције, иако не волим да говорим о интеграцији Рома јер сам видео превише спекулација. Желим да поново нагласим да музика помаже људима да разумеју једни друге и прихвате међусобне различитости. Без обзира да ли је тужна или весела, она их напаја позитивном енергијом.“

Превела: Марина Бекријева