Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„У потрази за Средњим веком” – нова књига проф. Христа Матанова

БНР Новини
Фото колаж: Вергил Митев

„Када сам радио на овој књизи идеја ми је била да она буде намењена ширем кругу читалаца, али таквим који се занимају за нашу историју и за нетрадиционалну презентацију далеке прошлости. Тако да је она пре за интелигентни, непрофесионални аудиторијум, за људе који воле историјска знања.” То каже у интервјуу Радију Бугарска познати историчар проф. Христо Матанов.

Књига даје занимљива тумачења и одговоре на много питања. Једно од њих је зашто је, например, кан Аспарух пре више од 1.300 година основао Дунавску Бугарску на раскрсници, какав је Балкан, зашто није тражио мирније поднебље за насељавање? Према проф. Матанову, и обични људи, и владари, не увек поступају слободном вољом.

„Они раде оно што им омогућују околности - наводи он. - И када је у питању кан Аспарух, ситуација је управо таква. Једноставно Бугари долазе у једино слободно за досељавање подручје у 70. годинама 7. века и то је данашња Добруџа. Неко би рекао: а зашто нису наставили ка срцу Европе? Није било могуће – пут су им затварале друге, тада већ постојеће државе. Тако да би то била права утопија. А ми треба да размишљамо у реалним границама, како бисмо схватили да имамо управо оно што је било могуће. То је можда најкраћи одговор. Иначе, ако неко тражи детаљнија разјашњења, нек пролиста моју књигу, јер је тамо све јасно објашњено.”

Који су главни бугарски доприноси Средњем веку?

„Основни допринос Бугарске треба тражити у сфери културе и тачније у сфери богослужења на словенском језику, чија је отаџбина управо Бугарска. Она се претвара у својеврсно средиште света који слави Божје име на словенском, пошто су дотле светим сматрани само хебрејски, латински и грчки. Тако наша земља постаје колевка богате и демократске по свом духу културе. На геополитичком плану Бугарска је у неколико наврата била баријера за продор у централну Европу различитих неевропских цивилизација и племена који долазе из Азије или са северне обале Црног мора. Иначе треба да будемо реалисти – у сфери технологија Бугарска даје релативно мало. Једноставно нема регистрованих иновација у доба Средњег века, док Немачке територије, Француска и Кина имају значајан технолошки допринос, који унапређује развој човека. Бугарска остаје по страни, али је истовремено у хармонији са просечним европским развојем. То треба да кажемо јасно како бисмо имали више самопоуздања као Бугари.”

Какви су били основни изазови пред нашим средњовековним владарима?

„За Бугарску основни изазов је њен геополитички положај. Она се налази на месту, које обично одређују као раскрсницу, али у ствари, са историјског и културног аспекта, пре је једна опширнија контакт зона. Тако да је главни изазов био одолети притиску и са југа, и са североистока, и са северозапада. У том погледу улога владара и уопште бугарске државе је била веома тешка, јер је са релативно ограниченим ресурсом морао бранити једно исувише тешко за заштиту подручје, да опстаје и да се развија. То је и извор серије изазова, везаних за периоде успона и пада бугарске државе.”

Књига је написана занимљиво и једноставно. „Већ у уводу подсећам да је историја једина струка, која је сачувала своју музу – Клио - каже проф. Матанов. - Историја је истовремено наука и инспирација. И моја је тежња била да инспирација не ремети историјску веродостојност. Због тога сам покушао да напишем занимљиву књигу, како би је прочитало што је могуће више радозналих људи.”

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

СУ

Више од 300 истраживача Библије окупиће се на међународној конференцији у Софији

Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ дочекаће више од 300 научника из целог света на традиционалној међународној конференцији Европског удружења за библијска истраживања. Организатори форума, који ће се одржати од 15. до 18. јула, припремили..

објављено 14.7.24. 12.05
Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05

За 10 година број верника у Бугарској смањен за 9%

Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..

објављено 9.7.24. 10.30