Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Огњан Колев стекао признање НАСА-е

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Проф. Огњан Колев је неуролог и отонеуролог, заменик директора за научне активности Универзитетске болнице за неуролошка и психијатријска обољења „Свети Наум“ у Софији. Један је од малобројних странаца који су радили у истраживачком центру америчке владине агенције НАСА у Хјустону. Сасвим сигурно је први представник једне туђе државе који је добио Сертификат НАСА-е за врхунске домете у истраживању свемира и развоју свемирских летова. Проф. Колев је ово признање заслужио за своју „22-годишњу плодну сарадњу“, како пише у документу.

Све је почело тако што је бугарски научник добио позив НАСА-е да одржи предавање посвећено неким темама из својих истраживања и научних публикација у Бугарској, Шведској и Немачкој. Годину дана касније отпутовао је у Хјустон по основу уговора о раду. Учествовао је у неколико научних истраживања НАСА-е. Његове научне разраде обухватају широк дијапазон неурологије, али су углавном посвећене откривању функција вестибуларног система и његових веза са мозгом, психичким активностима и осталим сензорним системима као и његовом утицају на целокупан организам. Проф. Колев испитује и дисфункције вестибуларног апарата.

„Тема на којој радим тамо је изузетно важна и то не само гледано из угла научника – каже проф. Колев. - Истражујем просторну оријентацију човека у условима бестежинског стања као и повезаност тих процеса са екстремним ситуацијама. Испитујем различите реакције приликом полетања и слетања на Земљу. Космичка болест је основни проблем код астронаута – у њиховом организму настаје скуп поремећаја као последица боравка у условима микрогравитације, а те дисфункције се јављају углавном у нервном систему. Због тога за време лета понекад им не успева да обаве неке задатке. Просторна оријентација је незаобилазни фактор безбедности за астронауте. Они баратају разним апаратима, изводе експерименте у космичким летелицама и отвореном космосу. Свака непрецизност може их коштати живота. Ево и једног примера - уколико космичка ракета или шатл мора атерирати у аутономном режиму, помоћу ручних команди астронаута унутар брода, прецизност извођења овог поступка је од круцијалне важности. Летелица се суновратно спушта брзином од неколико хиљада метара у секунди. Замислите каква мора бити брзина реаговања у таквим условима. Чак и неколико стотинки секунде може бити од пресудног значаја.“

Проф. Колев каже да је право задовољство за сваког ко се посветио науци, да ради за НАСА-у чије су технолошке могућности за научна истраживања фантастичне. Неједном су га позивали да остане да ради тамо и не би било тачно рећи да их је олако одбио. Веза са Бугарском испала је међутим јача од жеље за радом у најсавременијим технолошким условима. Искуства која је стекао преко океана могу му послужити у раду овде како у чисто научном аспекту, тако и у лечењу пацијената, наравно ако буде располагао одговарајућом апаратуром и пословним амбијентом.

„Рехабилитација код неких обољења нервног система идентична је поступцима лечења и адаптације који се примењују код астронаута“, каже проф. Колев. Он учествује и у разрадама америчког ратног ваздухопловства. Члан је тима који ради на стварању и тестирању система Tactile Situation Awareness System који омогућује адекватну оријентацију авијатичара и астронаута за време лета. У току је поступак одобрења за коришћење овог система у ратном ваздухопловству зато што једну од највећих претњи за пилоте модерних борбених авиона представља управо просторна дезоријентација. Појава илузија код авијатичара ствара до те мере погрешну перцепцију о положају и нарочито када се промени правац кретања да они не верују инструментима за навигацију, а понекад чак ни командној табли система за аутоматско управљање.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..

објављено 9.7.24. 11.20

Бугари свесни климатских промена, али не и начина за њихово сузбијање

Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..

објављено 8.7.24. 10.31