„Русија је спремна да настави конструктивни дијалог о изградњи гасовода „Јужни ток” са свим државама учесницама у њему, са Бугарском, као и са Европском комисијом.” То је у понедељак у Софији изјавио руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Он борави у дводневној посети Бугарској, а поводом обележавања 135 година од успостављања дипломатских односа између Бугарске и Русије, у склопу којих је промовисано и заједничко филателистичко издање посвећено тој годишњици. Иначе „Јужни ток“ је био основни акценат у разговорима Лаврова са његовим бугарским колегом Кристијаном Вигениним, премијером Пламеном Орешарским и председником Росеном Плевнелијевим.

Подсетимо да се ради о гасоводу капацитета од 63 милијарде кубних метара годишње. Цев је дуга 900 километара и креће од Анапе, пролази дном Црног мора до Варне, како би преносила гас у земље јужне и централне Европе. На нашој се територији он грана у два крака – први преко Грчке и онда подводно до јужне Италије, а други – до северне Италије кроз Србију, Мађарску и Словенију са краком до Аустрије. Циљ је диверсификовати маршруте извоза природног гаса и спречити све могуће ризике у склопу преноса гаса. Пре месец дана бугарска Влада је замрзнула окончање изградње деонице на нашој територији после претње Европске комисије да ће покренути поступак против Софије због кршења прописа Трећег европског енергетског пакета. По речима руског првог дипломате, проблем може да буде решен на прихватљив за све стране начин.

„Не бих желео да наши европски и бугарски пријатељи стекну утисак да решење сваког проблема треба да зависи од тога какве уступке је спремна да направи Русија. Споразуми са земљама учесницама пројекта „Јужни ток”, у том броју и са Бугарском, потписани су одавно, пре усвајања Трећег енергетског пакета Европске уније. Наш став је исувише јасан: поштујемо прописе тог пакета с обзиром на чињеницу да на својој територији Европска унија и земље чланице имају право да успостављају било каква правила сарадње у свим сферама. Али се та правила не могу примењивати ретроспективно. То је основни принцип међународног права”, био је категоричан руски дипломата.

Он је позвао Европску комисију да обнови преговоре о пројекту као важном за енергетску сигурност Старог континента. По њему, у погледу приступа трећих земаља гасоводу „Јужни ток” Европска комисија може да направи исте изузетке као што је то урадила у случају са Трансјадранским гасоводом. Према Лаврову, у Бугарској је већ на снази Закон о морској деоници цеви као екстратериторијалној. „Рачунамо да ће Европска комисија поступити паметно и применити јединствени стандард. Све одговара правилима, само да се ситуација не политизује”, сматра он.

Бугарски министар спољних послова Кристијан Вигенин је потврдио наш став о изградњи „Јужног тока”, али уз поштовање европских правила:

„Пројекат „Јужни ток” је од интереса како за Бугарску, тако и за регион југоисточне Европе и за Европску унију гледано у целини. Он је важан за енергетску сигурност Бугарске, југоисточне Европе и уопште целог нашег континента. Ми подржавамо његову реализацију у складу са европским законодавством и нормама. Надамо се да ће активни дијалог са Европском комисијом омогућити да што је могуће пре обновимо његову изградњу на бугарској територији.”

Овај став су као целина изразили на састанцима са Сергејом Лавровим и бугарски премијер и председник земље. Премијер Пламен Орешарски је оптимиста да ће Европска комисија прихватити аргументе Бугарске за реализацију пројекта у складу са европским прописима. Шеф бугарске државе Росен Плевнелијев је са своје стране нагласио да Европа нема користи од линија поделе и додао: „Бугарска ће и даље подржавати пројекте који повећавају енергетску сигурност и побољшавају диверсификацију, али је битно да „Јужни ток” буде у складу са европским законодавством.”

На састанцима са Сергејом Лавровим није мимоиђена ни врућа тема Украјине. Бугарска се залаже за очување територијалног интегритета ове земље и очекује да Русија одигра значајну улогу у деескалацији напетости и нормализовању ситуације, истакао је министар Кристијан Вигенин. Његов руски колега је изјавио да је неодложно обустављање ратних дејстава у Украјини у интересу свих држава.

Међу широким спектром размотрених питања била је и сарадња у области трговине, културе, образовања и науке. Наглашена је потреба за балансирањем робне размене кроз међурегионалну сарадњу, поједностављење царинских процедура и побољшање саобраћајних веза.

  Превеле: Александра Ливен, Марина Бекријева