Последњих неколико недеља били смо на добром путу да нам се деси банкарска криза. Срећом – била је у великој мери плод политичких махинација и људских страхова, а не реалних узрока. Међутим, чак и нереална, она је изазвала бројна питања. Као што је рецимо ово: да ли би смо лакше избегли или решили сличну кризу кад би смо већ прихватили евро као званичну валуту, то јест – кад би смо већ били у еврозони, рачунајући на помоћ осталих земаља валутне зоне и на Европску централну банку. И то је питање било сасвим логично на позадини свега онога што су последњих година земље еврозоне учиниле за спасавање бугарског јужног суседа - Грчке.

У ствари однос Бугарске према евру је прилично проблематичан још од самог увођења заједничке европске валуте 2002. године. Доста пре тога бугарска национална валута је због уведеног система монетарног већа била званично привезана за дојче марку преко фиксног курса. А пошто се дојче марка трансформисала у евро, испало је да је бугарски лев привезан за нову европску валуту, односно за њене успехе и неуспехе, али то ипак није било довољно да Бугарска и званично приступи новом валутном савезу ЕУ. Отада датирају и различите интерпретације, анализе, коментари и прогнозе о користи и перспективама које би проистекле из приступања земље том прилично затвореном клубу, коме Бугарска де факто и припада, само што нема званичну чланску карту са одговарајућим правима и обавезама.

„Не постоји никакав одређени датум или период, у коме то треба да се догоди. Сваке године Бугарска предузима неке акције које се од ње траже да би постала део еврозоне - каже економски експерт Лачезар Богданов из института Отворено друштво. - Неке се ствари међутим не мењају и оне су везане за законодавство у вези са централним банкама, изузев неких ситница које наравно могу да се промене под условом да Бугарска добије јасан позив да уђе у следећу етапу приступања еврозони.“

Изгледа међутим да поприлично стара љубав Бугарске према евру није нити подељена, нити толико јака као пре. Бројне чињенице говоре да нити је Европској банци стало до пријема нових чланица, нити пак земље еврозоне жарко желе да се она под хитно проширује. С друге стране, политичке партије и пословни кругови у Бугарској више не гледају на прихватање евра као на неки приоритет. Остаје чињеница да уговор о приступању Бугарске ЕУ садржи обавезу да се у земљи уведе евро, међутим – није прецизирано када. Иначе, Бугарска већ одавно претендује да је једна од најстабилнијих у финансијском погледу земаља Европе и да већина држава еврозоне могу само да завиде њеним буџетским рестрикцијама. Ако томе додамо податке о спољном дугу, инфлацији, буџетском дефициту итд. стварно можемо закључити да је Бугарска практично испунила формалне захтеве за улазак у еврозону.

„У овом моменту као да су и једни и други у фази ишчекивања. Друга веома значајна ствар јесте да изван формалних критеријума из Мастрихта, онаквих какви су били пре више година, постоји захтев да одрживо испуњавамо те критеријуме - каже Лачезар Богданов. - То је у ствари елемент субјективности и то практично значи да чак и да тренутно испуњавамо ове критеријуме, није искључено да једног тренутка посумњају да ћемо их и у будуће испуњавати.“

На позадини свега тога могло би се рећи да нити Бугарска жури да уведе евро, нити је пак еврозони стало да под хитно прима нове чланице. Очигледно да и један, и други партнер још увек нису спремни за будући неминовни брак из рачуна.

Превела: Катарина Манолова