Подаци за јун 2014. године показују најнижи ниво незапослености од 2003. наовамо. Са данашњим даном број регистрованих незапослених износи преко 350.000 што чини 10,7 одсто. Међутим, веома озбиљан је проблем незапослености младих – више од 58.000 младих до 29 година пријављено је на бироима за запошљавање.

Могућност за смањење незапослености у овој категорији пружа програм „Запошљавање младих“ у оквиру Оперативног програма за развој људских ресурса у периоду 2014-2020. г. За младе Бугаре издвојено је 35 милиона лева (17 милиона евра). На самом почетку 20 милиона лева (10 милиона евра) биће додељено из државног буџета, а касније ће ЕК тај новац рефундирати. Овај инструмент ће омогућити стажирање или обуку у реалној радној средини за 7.500 младих људи. Управо пројекти тзв. привременог запошљавања младих представљају одличну могућност да у току шестомесечне праксе стажиста покаже своје вештине, као и да стекне нова знања и вештине у одређеној области за коју му је пракса одобрена. Пракса може бити у струци, али и у некој другој сфери у којој је млада особа стекла знања и вештине. Шта заправо представља ова пракса од пола године ако није везана за студијску струку сазнајемо од извршног директора Агенције за запошљавање Асена Ангелова:

„Тада је сагласно утврђеним правилима потребно да послодавац стажисту постави ментора, односно едукатора из редова запослених у компанији чији је задатак да помаже младом човеку и да га уведе у рад. За ова лица је предвиђена и накнада.“

У спроведеној онлајн анкети међу послодавцима у Бугарској до сада је учествовало 3.700 људи који су изјавили да већ у септембру могу да потпишу уговоре са младим људима у склопу дотичног програма. Занимљиво је што противно очекивањима Софија није водећи град у овом програму. Показало се да је на челу анкете северозападна Бугарска која је по свом сиромаштву позната широм Европе, а иза ње су Пазарџик, Плевен, Пловдив, Бургас и др. наши градови. На тржишту рада највећа је тражња у услужној сфери – потребни су бармени, конобари, продавци итд. Тражи се особље за производни сектор, грађевинарство и металску индустрију. Тек 10 одсто анкетираних послодаваца је навело да је за будуће стажисте обавезно да имају завршене магистарске студије. Већина послодаваца међутим, је вољна да запосли младе особе са завршеном средњом или средњом стручном школом. Само 15 одсто испитаних компанија наводи да су им потребне особе које су завршиле бечелор студије. Ипак, послодавци ће се утркивати да запосле свежу радну снагу. Зашто? Одговор је сасвим једноставан и јасан – новац за зараду запослених младих долази из фондова ЕУ. О каквом се износу ради и како ће он бити расподељен?

„Буџет програма је 35 милиона лева, а биће финансијски реализован у периоду од 2014. до 2015. године и ми се надамо да ћемо заиста успети да обезбедимо могућност за стажирање бар за 8 хиљада људи.“ – каже Асен Ангелов.

Већина младих незапослених сматра да упркос добром предлогу, они не искоришћавају могућности програма ове врсте, јер недостају информације. На пример, Теодора Илијева, студенткиња друге године Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ наводи да је чула о тим програмима, али није упућена у детаље – иначе би се радо пријавила за учешће.

Ево још једног става младе особе:

„Зовем се Марија Иванова. Студенткиња сам друге године Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију. Једног дана, надам се, бићу инжењер грађевинарства, а надам се да ћу наћи посао и као грађевински пројектант. Тренутно не радим, али и нисам тражила посао на бироу за запошљавање – прво због тромог система, а затим и због недостатка информација.“

Превод: Албена Џерманова