Саша Попов - виртуозни виолиниста већ у младалачким годинама, касније – познати солиста и камерни музичар, остао је у музичкој историји Бугарске као један од најеминентнијих диригената. Називају га "оцем бугарског симфонизма“. У јулу ове године навршава се 115 година од његовог рођења што је повод да се присетимо његовог уметничког доприноса и деловања.

О Саши Попову и данас се причају занимљиве приче. Његови савременици га описују као невероватно харизматичну особу, беспрекорног професионалца и саосећајног човека. Када је формирао Царски оркестар, поред избора репертоара и проба, диригент је бринуо и о томе где су и у каквим условима смештени музичари, јер су многи од њих у Софију долазили из различитих места Бугарске, помагао им је у решавању низа проблема који у сваком случају нису били директно везани за рад у оркестру. Али када је у питању било музицирање, био је веома захтеван. Једном се десило да потпише чак наређење којим је казнио самог себе – због нехотичне грешке за време једног концерта. Године 1939., у оквиру незаборавне турнеје у Италији, Царски оркестар је одсвирао напамет Шесту симфонију Чајковског. 1949. г., већ као диригент Софијске филхармоније, Саша Попов је створио филхармонијски хор са 140 чланова, као и неколико камерних састава. Оркестар је приређивао премијерна извођења дела Панча Владигерова, Љубомира Пипкова, Марина Големинова и још многих бугарских композитора. Саша Попов је као гостујуће диригенте позивао светска имена у тој уметности – Бруна Валтера, Карла Цекија и др. Радио је до 1956. г., када је без икаквог образложења пензионисан. После више година најпознатији бугарски музичари су овај чин оценили као једну од најсрамнијих страница наше историје. Након што је остао без посла, основао је камерни оркестар „Колегијум музикум“. Пробе су се одржавале увече јер су чланови оркестра радили на другим местима, а у „Колегијуму..“ су свирали бесплатно. У том периоду Саша Попов је дириговао и концертима Симфонијског оркестра БНР.

„Дела Респигија изводио сам у периоду од 1936. до 1939. г. Тада су оне први пут извођене код нас. Поема „Римске пиније“ се допала члановима Симфонијског оркестра радија. Композитор ју је створио под снажним утиском Римског-Корсакова, код кога се школовао 1901. г. Тада је Респиги боравио у Санкт Петербургу – био је виолиниста гостујуће италијанске оперске трупе. Ја сам и раније радио са Симфонијским оркестром БНР. Срећан сам да истакнем велики напредак овог састава. Мени је сусрет са његовим члановима увек право задовољство.“

Израел, Египат, САД… Кроз ове земље прошао је пут великог музичара након што му је у домовини ускраћена свака могућност за нормалан рад. Тек 1974. г. бугарске колеге Саше Попова су покренуле велику кампању обележавања његовог 75. рођендана у Бугарској. Циљ је био да он присуствује свечаности. Позив је добио у Лос Анђелесу, где је већ годинама живео. Толико је био узбуђен да његово срце није издржало. Тако је овај свет напустила једна истакнута личност наше музичке историје. Саша Попов није успео да поново види своју домовину, нити ћерку – оперску диву Валери Попову, није се састао ни са својом унуком Александрином Пендачанском.

Превод: Ана Андрејева, Албена Џерманова

Фотографије: породична архива