Недавно је исламистичка милитантна група Исламска држава Ирака и Леванта /ИДИЛ/ на интернету најавила стварање калифата и објавила мапу територија које планира да освоји. Укључене су све територије на којима су некада живели муслимани. Радикална група планира да у наредних пет година освоји и прогласи делом свог калифата велике територије Европе, укључујући и Бугарску, сав Балкан заједно са Грчком и Србијом, као и територије Шпаније и Турске. Експанзија обухвата још половину Африке, Блиски исток, средњу Азију и целу Индију, Пакистан и Афганистан. Група се нада подршци свих муслимана у свету.

Радио Бугарска је у Софији организовао округли сто на ову тему на којем су учествовали и стручњаци за ово питање. Према арабисти Красимиру Јанкову, да би се створила држава која има све услове за постојање у смислу институција и финансирања, она мора да добије подршку својих регионалних суседа. А, наравно, нико у региону не жели да се то деси. У исто време успостављање овог калифата уопште се не сме пренебрегавати, јер ствара огромну зону нестабилности над којом нема никакве контроле и у којој се формира средина која ствара само проблеме. Ево шта је буквално изјавио г. Јанков:

„На пример, за нас Европљане то значи нови талас избеглица из региона. Само Тикрит до сада је напустило 95 одсто његових становника након што су га исламисти заузели. Осим тога, постоји и проблем са европским џихадистима - грађанима који имају европски пасош, а из идеолошких разлога одлазе у регион и обучавају се заједно са људима који су успоставили ту исламску државу. Европљани се придружују радикално оријентисаним групама из истих разлога из којих постају и присталице ултра десних и нацистичких група.“

На питање да ли се може очекивати нови Сајкс-Пикотов споразум, универзитетски предавач Емили Иса одговара:

„Нико то не може тачно рећи, у региону тренутно влада тотални хаос. Група ИДИЛ није случајно настала, она је резултат деспотизма и зато се појавила управо у Сирији и Ираку – у државама са најдеспотскијим режимима, са најкрвавијим владама у Арапском свету – оним Садама Хусеина и Хафиза ел Асада. Калифат је облик власти који треба да решава проблеме друштва и не помиње се у Курану или Хадисима.“

Сиријска новинарка Тухама Ал-Џунди сматра да су се Арапи вратили 100 година уназад – у доба Арапског Препорода:

„Арапски свет је ушао у кризу која се не може превазићи. Као да смо се вратили један век уназад – у време арапског препорода /ар. al-ahda/. Циљ Сириjске револуције је био успостављање државе права, слободе и правде без икакве врсте притиска и диктата, а сада видимо контрареволуцију, револуцију исламиста којима је ислам само маска иза које се скрива деспотија. Лично мислим да ће борба бити дуга и да ће прећи границе региона, а може стићи чак до вас, сматрам да може прећи и границе Османског царства. То је рат на интелектуалном нивоу и на нивоу оружја и све снаге, политике и државе имају своје интересе. Видећемо да ли ће на крају превагнути здрави разум.“

Красимир Јанков сматра да је и Запад крив за све што се тренутно дешава у овом делу света:

„Донекле су управо Запад и светске силе подстакле дешавања у региону, али на који ће се начин тамо ситуација средити зависи од локалног становништва. То што рат у Сирији траје већ више од три године и што још увек ниједна од светских сила није интервенисала у Ираку означава да оне имају своје проблеме и неће поново доћи да раздвоје зараћене стране или да покушају да реше њихове проблеме. Све зависи од становништва региона.“

Зашто сада калифат заузима толико велику територију - 1/3 Ирака?

„У ствари сама милитантна група ИДИЛ није толико велика – она нема на десетине хиљада бораца који побеђују ирачку армију. Њени чланови искоришћавају тензије између сунита у Ираку и владе Нурија ал-Маликија, што их систематски маргинализује из политичког живота. Има много важних изјава сунитских племенских лидера који подржавају ИДИЛ, који тврде да тренутно проблем није организација џихадиста, већ Нури ал-Малики. Калифат јесте велики проблем, али се његово решење можда крије у промени управљања земљом путем смене премијера, што ће бити веома тешко.“

Красимир Јанков, Емили Иса и Тухама Ал-Џунди сматрају да калифат не може дуго опстати, јер није држава у модерном смислу те речи, али његов настанак поново износи на површину све дубоке проблеме Блиског истока и биће још лоших вести са тог подручја.

Превод: Албена Џерманова