Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1941. г. – Бугарска и Други светски рат

Датум 1. март 1941. г. у Бугарској изазива различита осећања и крајње оцене. Тога дана Бугарска је приступила Тројном пакту. Као резултат тога она је на неко време вратила део својих територија, одузетих после Првог светског рата снагом Нејског уговора из 1919. г. У пролеће 1941. г. Бугари су се радовали националном уједињењу. После договора са Немачком и Италијом бугарска Влада је послала своје трупе у бројне територије са преовлађујућим бугарским становништвом. Скоро свугде бугарску војску су дочекали као ослободилачку, а цар Борис III постао је „Цар-објединитељ“. Почела је изградња нових школа, болница, железничких станица, лука, индустријских објеката, путева.

У тонском архиву Бугарског националног радија се чува снимак престоног говора цара Бориса III пред посланицима у Народном собрању:

„Господо народни посланици, Срећан сам да вас данас опет видим у овој светој згради и поздрављам вас од свега срца, и кажем вам добро дошли. Спољна политика наше земље у овим судбоносним временима је коначно установљена. Влада је и даље спроводи чврсто и одлучно у оквиру Тројног пакта и пакта против Коминтерне. Та се политика заснива на искреној сарадњи и срдачном пријатељству са Силама Осовине и њиховим савезницима. Бугарска је прихватила идеје о изградњи новог европског поретка, који ће обезбедити трајан мир и радо сарађује на остваривању тих идеја. Господо народни посланици, наш народ, одано и напорно радећи, потпуно свестан историјских тренутака које доживљавамо, вреднује владине мере у циљу уклањања сваког противдржавног чина и стоји усправан, јединствен и сложан.“

Влада је у том тренутку заиста уживала снажну друштвену подршку, јер је успела да сачува државу од војног пораза, није послала бугарске трупе на фронтове и припојила је земљи скоро све територије, насељене Бугарима. Али је успех био привремен. Крајем те исте године бугарска влада је под притиском Немачке објавила тзв. „Симболичан рат“ САД и Великој Британији. Тај је рат, међутим, завршио несимболично – тешким ваздушним нападима Савезника на Софију и друге градове током 1943-1944. године. Краткотрајно државно уједињење територија са бугарским становништвом није озакоњено, јер Велике силе нису ставиле своје потписе. Тако се 1944. г. Бугарска вратила својим старим границама, а била је приморана да плати и огромне репарације због свог учешћа у Тројном пакту.

Улазак бугарске војске у Вардарску Македонију у априлу 1941.

Зашто је Бугарска постала члан Пакта три силе, да ли је до тога дошло добровољно и да ли је уопште било могуће избећи приступање Осовини? О чему сведочи хроника догађаја? И поред сталног паралелног притиска од стране Немачке и Совјетског савеза, и поред инсистирања британских и америчких емисара, земља је свим снагама покушавала да одоли и да остане неутрална. У октобру 1940. г. цар Борис је одбио захтев немачког министра спољних послова Јоахима фон Рибентропа да приступи Тројном пакту, исто као и предлог Мусолинија да се укључи у рат против Грчке „у замену за ослобођење бугарске западне Тракије и Егејске Македоније“. Новембра месеца исте године у Берлину совјетски комесар спољних послова Вјачеслав Михајлович Молотов покушао је да ступи у погодбу и да укључи СССР у Тројни пакт уколико добије сагласност Немачке да Бугарска уђе у совјетску сферу „гарантије безбедности“. Одмах после тог покушаја лично Хитлер је упутио Бугарској поновни позив да се придружи Осовини, али га је Цар Борис поново одбио. У исто доба Мађарска, Румунија и Словачка су поклекле притиску Берлина и приступиле Тројном пакту. Немачка војска је ушла у Румунију. Почетком 1941. г. ситуација је постала још напетија и било је сасвим јасно да је сада Немачкој било потребно да пређе кроз Бугарску како би пружала садејство италијанским трупама у Грчкој. На обали Дунава чекала је полумилионска немачка војска.

Цар Борис III и Адолф ХитлерБугарској није преостајало друго него да приступи Осовини или да буде окупирана и да да бројне жртве. Цар Борис III је имао два могућа решења. Једно је било да емигрира и препусти земљу вољи судбине. Друго је било да избегне окупацију са свим њеним последицама и да укључи бугарске јединице у рат. Због тога он је дао карт бланш Влади Богдана Филова да потпише у Бечу споразум о приступању Тројном пакту уз очување статуса „неучешћа земље у рату“. Иако је била савезник Немачке, Бугарска није прекинула своје дипломатске односе са Совјетским савезом и није послала трупе на Источни фронт. Чак и на последњем састанку са Хитлером, неколико дана после смрти цара Бориса под нејасним околностима, Филов је поново одбио да пошаље једну бугарску дивизију за учешће у војним дејствима на чему је инсистирао фирер.

Полумилионска бугарска војска се укључила у рат тек пошто је Бугарска прешла на страну Савезника у јесен 1944. г. Бугарска је у Другом светском рату дала око 32.500 жртава, ратујући са Немачком. И поред доприноса Бугарске армије, земља је остала у међународној изолацији и ушла је у совјетску сферу утицаја.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: wikipedia.org


Галерија

Више из ове категориjе

Влада Филипа Димитрова

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..

објављено 9.7.15. 13.39

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..

објављено 5.7.15. 10.10

1990. година: Време је наше

„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..

објављено 28.6.15. 10.30