Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Велико Трново у вихору народних песама и игара

Осам концерата, девет земаља учесница и 470 извођача. Тако у бројкама изгледа предстојећи 17. Међународни фолклорни фестивал у Великом Трнову – празник, који поштоваоци народне музике сваке године очекују са великим интересовањем. Од 19. до 26. јула град ће живети у знаку музике, игара, ферије, боја и културног богатства.

Појединости о томе сазнајемо од Емила Павлова, председника фестивала:

„У ствари биће одржано више од осам концерата, јер сваке године смо и гости градова у околини – Разграда, Трјавне, Русеа. Припремили смо богат осмодневни програм који ћемо представити у новом летњем позоришту у парку „Марно поле”. Осим наступа ансамбала, организујемо и богат пратећи програм. Предвидели смо одржавање вечери традиционалне кухиње, пленере и конкурсе. А што се тиче учесника – у протеклим годинама своју уметност у Великом Трнову је представило преко 230 састава из 98 држава. Сада дочекујемо уметнике из Мексика, Колумбије, Индонезије и Грузије, који ће први пут наступити у Бугарској, као и из Египта. Учествоваће и групе из различитих делова Европе, Латинске Америке, Азије. Сви ти млади људи различитог порекла и културе комуницирају и интерактивно у социјалним мрежама. Ми стално одржавамо везу са њима, подржавамо њихов таленат и жељу да сачувају своју самосвојну националну уметност.”

Ансамбл „Балкан”

Од Емила Павлова сазнајемо још да је форум у Великом Трнову партнер УНЕСКО-а те већ пету годину заредом покушава да представља афирмисане праксе са Листе светске културне баштине. На трновској сцени представљана су ремек дела какви су наступи групе Sama Dance из Индонезије, плес дервиша и др. По традицији у оквиру Фестивала се приређује и вече посвећено Бугарској. Ове године оно је део ІV. Националне смотре домаћих фолклорних ансамбала. А најбољи ће бити одликовани учешћем на престижним међународним фестивалима. Плесачи ће одушевити публику својим ритмичким извођењима и добрим расположењем и упознаће гледаоце са богатством бугарског фолклора. Спектакл укључује и извођења ансамбала из Софије „Балкан” и „Жар”, дечје-омладинског састава „Балгарче”, плесне групе „Трновче”, професионалног састава „Искра”, ансамбла „Сидер Војвода” који обележава и свој 60. рођендан и формације „Илијев”.

Милена Чирпанлијева из фолклорног ансамбла „Балкан” каже да се састав припрема за Фестивал са огромним ентузијазмом:

„За нас је тај позив велика част, додаје она. Сам град је јединствено место које очарава својом лепотом и историјом. Томе треба додати и могућност да будемо део овог сабора светске културе – то је фантастичан доживљај. Учествоваћемо и у дефилеу улицама Великог Трнова, када су сви одевени у своје најлепше ношње и певајући и играјући представљају своје национално богатство. Затим ћемо на сцени одиграти нашу „Шопску игру”. Учествујемо са 30 плесача од 13 до 50 година старости. Сви су они људи различитих професија, има ученика и студената. Руководилац ансамбла је Кирил Чирпанлијев, који је и кореограф већег дела игара, које причају о бугарским ритуалима и упознају публику са нашим начином живота, историјом, традицијама. Ми увек радо наступамо на фестивалима, јер тако се састајмо са колегама из различитих земаља. Накратко смо заједно, али знамо да будемо позитивни и да на најбољи начин представимо наше народне врлине. Контакти су неформални, провоцирају ка упознавању културе и историје различитих земаља. Фестивал окупља младе, позитивно расположене, насмејане људе. Он је већ традиција, која претвара ту културну манифестацију у прави празник за учеснике и публику.”

Превод: Александра Ливен

Фотографија: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20