Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Хоће ли Европа експлодирати у лето 2014.?*

{ include file="./partials/authors.html" } БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Четрнаестогодишња бугарска девојчица Тања Антонова школује се у Лондону. Током летњег распуста она је са својим школским друговима посетила у склопу екскурзије енглеска и немачка гробља у Белгији. Commonwealth - удружење независних суверених земаља широм света од којих су већина бивше колоније Велике Британије, поставило је себи за циљ да, поводом обележавања 100. годишњице Првог светског рата, покаже тинејџерима Tyne Cot Cemetery и Langemark – последња почивалишта за више десетина хиљада енглеских и немачких војника. Задатак је био да на војничким гробљима деца нађу гробове својих погинулих рођака и да о својим утисцима напишу састав на тему „Сећање на прошлост: World War I“.

Тања Антонова је у свом есеју написала: „До пре недељу дана имала сам само основна знања о рату, али оно што сам научила ме је шокирало до сржи. Првог дана екскурзије били смо принуђени да слушамо војне песме. Ја јако волим хард рок и за мене је то био интересантан експеримент… По повратку са гробља које смо обишли ћутећи, у мени је искрсло питање на које до сада нисам нашла одговор – како је могуће да је на тако лепом месту сахрањено на хиљаде недужних војника?... Били смо и у цркви где се Адолф Хитлер лечио од задобијених рана. Стајали смо у соби у којој је боравио човек који је касније постао масовни убица.… Осећала сам се толико разочараном човечанством, јер сам схватила да мрзим да газим по нечијим костима и крви… Схватила сам да се негде још увек воде ратови...“

Гнев Тање Антонове је искрен, али тамо, на гробљима она није ни могла знати да је пре сто година епидемија националних и територијалних претензија опустошила Европу. Данас се, иронијом историје, у источној Европи посматрају слични процеси. Историја не познаје дословна понављања, али се неке аналогије ипак намећу.

Године 1914. Француска је тежила да поврати Алзас и Лорену. Аустро-Угарска је имала територијалне претензије према Србији, Црној Гори, Румунији, Русији. Велика Британија је уперила чежњив поглед ка нафтним пољима у турским поседима и желела да порази Немачку, свог главног трговинског ривала на континенту. Италија је сањала да прошири своју моћ и утицај на Балкан.

Русија је хтела Константинопољ за православни свет.

У оно доба Немачка је била шампион по територијалним претензијама. Она је имала претензије на територије Француске и Белгије, данашњу Украјину и Прибалтик.

До фаталног августа све земље су биле толико ратоборно расположене да је Европа експлодирала због једног јединог атентата - у Сарајеву.

Отада је прошло 100 година. Главни закључак који се намеће јесте да се након Првог светског рата догодио други светски покољ – најамбициознији и најкрвавији у историји човечанства. Извукавши поуку из онога што се десило, Европа се побринула да створи формалне гаранције како се овакви догађаји не би поновили у будућности. Један од институционалних гараната постала је Европска унија, иако су такве гаранције већ делимично постојале – Хелсиншки договор из 1975. године, којим је призната неповредивост граница након Другог светског рата у Европи.

Међутим, украјинска криза је пустила духа из боце. Данас се на југоистоку Украјине води хаотични рат без оцртаних крила – мафијашки рат са „дуплим дном“, рат, који и за обе стране прелази у отворену махновштину (анархија Махноа). Рат који ће неминовно изазвати прилив избеглица из Украјине. Европљани треба да схвате да су, у тандему са Американцима у украјинском правцу, у непосредној близини својих граница већ добили државу која се налази у стању економског колапса и грађанског рата, а која претендује на олакшање визног режима са ЕУ.

У Молдавији почиње попис становништва, спонзорисан од стране Румуније, да би се утврдио број Молдаваца који се изјашњавају као Румуни. У молдавским штампаним медијима су се већ појавиле публикације да је за молдавске Румуне предвиђен и бесплатан одмор на мору.

Председник Румуније Трајан Басеску је у више наврата изјавио да припајање Молдавије Румунији сматра приоритетом своје геополитичке активности. Овај „пројекат“ не наилази на одобравање дела грађана Молдавије, односно Гагауза, етничких Бугара и становника северног дела земље, већински насељеног Русима.

Уочи обележавања годишњице Првог светског рата, све се своди на то како ће се исцртати нове границе – мирним или насилним путем? Немачка се ујединила мирним путем. Чехословачка је мирно подељена на две нове државе. Русија је вратила Крим у своје државне границе, уз пуну подршку становника полуострва. Сасвим је сигурно да би на мапи старе Европе мирним путем могле настати и две нове државе – Шкотска и Каталонија. Међутим, на Балкану су рађању нових држава увек претходили грађански ратови и етничке чистке.

Превела: Марина Бекријев

*Лични став аутора текста


Више из ове категориjе

Још једна „партија промене“ иде на изборе

Први пут само у једној години Бугари ће по трећи пут бирати нови парламент. До тога је дошло након што после редовних и првих ванредних парламентарних избора није формирана редовна влада Бугарске. Неспособност актуелних политичких формација, које су се..

објављено 16.9.21. 16.24

Три нова министра у новој прелазној влади Бугарске

Председник Румен Радев је представио састав нове прелазне владе која ће организовати ванредне парламентарне и редовне председничке изборе 14. новембра. Први пут прелазна влада Бугарске преузима мандат од претходне прелазне владе. „Вратили сте..

објављено 16.9.21. 09.49

Партије крију кандидате за председника због страха од компромата

Председник Румен Радев је током викенда саопштио да ће се председнички и парламентарни избори одржати истовремено 14. новембра 2021. Упркос томе што до тог датума преостају само два месеца, главни политички актери не журе са објављивањем имена својих..

објављено 13.9.21. 13.01