Парламент је изгласао оставку бугарске владе, председник је муњевито одржао консултације са водећим политичким странкама о поновном покушају формирања редовне владе и уручио мандат партији Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) која га је одмах вратила. Три кључна догађаја само у току једнога дана обележила су протекли политички четвртак у Бугарској. Дан је почео у знаку поднесене у среду увече оставке владе. Након скоро годину дана парламентарне кризе због недостатка кворума, политичких скандала и напада, у четвртак је парламент био препун посланика који су прихватили оставку Пламена Орешарског. Око подне парламентарне партије, без партије „Атака“ су изјавиле пред председником да неће покушавати да саставе нову владу у оквиру овог сазива Народног собрања.

Влада мањине коју чине Бугарска социјалистичка партија (БСП) и Покрет за права и слободе уз подршку „Атаке“ управљала је нешто више од годину дана у условима тешке политичке кризе, под сталним притиском опозиције и на позадини сталних масовних грађанских протеста. Она је преживела 5 покушаја изгласавања неповерења од стране ГЕРБ-а, али је после избора за Европски парламент 25. маја о.г. дошло до потреса у односима чланова владајуће коалиције. Не смемо мимоићи нити потресе у банкарском систему. Дакле, оставка је била неминовна, дани Народног собрања су пребројани, а превремени парламентарни избори ове јесени – обавезни.

Како је премијер оценио рад владе и каква је оцена политичких снага?

Премијер Пламен Орешарски је подвукао да је влада била приморана да ради у најтежим условима, али се он руководио интересима народа. Похвалио се учињеним у погледу пензија, доходака, социјалних трошкова и добрим економским показатељима, у том броју и отварањем 40 хиљада нових радних места.

На питање Радија Бугарска како оцењује свој рад и да ли жали да није имао времена да нешто конкретно уради, премијер у оставци је одговорио овако:

„Жао ми је што нисам уживао довољну политичку подршку и нисам имао довољно времена да спроведем структуралну реформу у појединим јавним секторима, мислим на здравство, образовање, администрацију. Могу рећи да не остављамо ниједан погоршани кључни финансијски показатељ. Иначе, никада нисам анализирао моју професионалну каријеру, нисам бирао путеве с обзиром на то да ли су они лаки или не. Тако да ни за чим не жалим. За мене је позиција председника владе пре свега огромна одговорност и част да радим за Бугарску.“

Владајуће партије БСП и Покрет за права и слободе су дале добру оцену рада владе, али су се узајамно прекоравале због превременог краја мандата Орешарског. Шеф посланичке групе Коалиције за Бугарску Атанас Мерџанов је осим ГЕРБ-а оптужио за неуспех владе и свог коалиционог партнера – Покрета за права и слободе, јер је повукао своју подршку влади:

„Парламент одлази не зато што није могао да ради, већ зато што највећа парламентарна сила није желела да он ради. ГЕРБ су једноставно одустали да буду опозиција. Често су се понашали не као опозиционери, него као саботери, који су на знак свог доживотног руководиоца улазили и излазили из сале, седали и устајали, викали и ћутали. Њихови напади ретко су били политички, пре су били лични, а често пута увредљиви. Не смемо заборављати да је Борисов називао премијера „псеудо-стручњаком“, а министре - „поштарима“, објављивао рат и реваншизам до даске. Овај парламент и ова влада су могли опстати и дуже, уколико њихов хоризонт нису ускратили представници једне од партија која их је на почетку подржавала.“

Лидер Покрета за права и слободе Љутви Местан је лаконски одговорио и пријатељској, и непријатељској ватри:

„Не прихватам оцену о пропасти и катастрофи. Јер сматрам да је она покушај већ сада освојити неку предност у предизборној трци и будућем управљању. Важнији је поглед напред, али у ту сврху треба испитати своје грешке и правилно протумачити жеље бугарског народа и пронаћи исправну формулу управљања. Бугарској је потребна промена. На европским изборима нисмо добили поверење суверена, не мислим само на Покрет за права и слободе, него и на партије које су подржавале владу. То није једино, али је ипак важно објашњење свега што се дешава 24. јула. Јер се овај четвртак асоцира са четвртком када смо ми изнели своју политичку оцену ситуације после избора за Европски парламент, али с тим у вези морам рећи: Влада не одлази због конференције за новинаре коју је тада приредио Покрет за права и слободе. Оног четвртка Покрет је учинио нешто друго – изјавио сам свима који се нису уморили да у току годину дана и два месеца праве фаму од тога да је неко запосео све одговорне функције власти да Покрет за права и слободе није партија за коју је власт сама себи циљ. Она је својим понашањем доказала да је у стању да се лиши власти у име вредности које заговара, али неће жртвовати вредности само због власти.“

Лидер опозиције Бојко Борисов оценио је оставку као исувише закаснелу и потврдио да ако на предстојећим изборима партија ГЕРБ победи, премијер ће бити он, за разлику од лидера Партије европских социјалиста Сергеја Станишева који није пожелео да буде председник владе, зато што мисли да је то начин бити одговоран политичар:

„И сами видите да је агонија трајала пуних неколико сати. Покушали су да помоћу пауза добију на времену. Али више нису имали упориште. Кад их слушате, чини вам се да је све у реду. Ја стварно нисам могао схватити зашто губе на изборима, зашто су поднели оставку. Дефицити државе у свим секторима су огромни - износе милијарде лева и у наредним месецима треба да се попуне рупе у буџету – то се односи на пензијске фондове, исплату субвенција и многе друге јавне сфере. Криза која потреса земљу је стравична. Сви политичари морају водити рачуна о мишљењу суверена, тј. народа. Пре годину дана избори су категорично показали да је партија ГЕРБ прва политичка снага. Али остале партије у парламенту нису мариле за то и решиле да направе апсолутно нелогичну, немогућу и погубну коалицију. И ево сада народ их је својим гласовима на изборима за ЕП казнио.“

Партије неће покушати да саставе другу владу пре распуштања овог сазива парламента

Одмах после изгласавања оставке у Народном собрању председник Росен Плевнелијев је почео консултације са парламентарним странкама у циљу састављања редовне владе у оквиру овог сазива парламента. Сходно Уставу, шеф државе уручује лидерима три политичке партије мандат за формирање владе. „Поступам брзо и одлучно, јер странке изјављују да то и желе, али битније је да исто жели и народ“, рекао је председник и изразио жаљење што се партија „Атака“ није одазвала његовом позиву. Прва по величини странка ГЕРБ сасвим очекивано је одмах по добијању вратила мандат председнику. И у петак он је уручен другој по броју посланика политичкој снази - БСП, а после њеног унапред најављеног одбијања да покуша да састави владу, мандат ће бити уручен Покрету за права и слободе. По речима Плевнелијева после дискусије у четвртак, ниједна од те три партије неће учинити други покушај да формира редовну владу:

„Парламентарне снаге које су учествовале у консултацијама, декларисале су да је у оквиру 42. сазива Народног собрања немогуће обезбедити стабилну парламентарну већину која би била у стању да састави успешну владу. У демократским државама у таквој ситуацији увек долази до ванредних избора. Термин за њихово одржавање је познат – то је 5. октобар. Он је договорен на заседању Консултативног савета за националну безбедност при председнику земље и на консултацијама уз учешће свих политичких снага.“

Динамика политичког четвртка наставља се и данас, и сутра – поступком уручивања и враћања мандата за састављање владе. После одбијања партије ГЕРБ и БСП да покушају да формирају кабинет, на реду је трећа посланичка група у Народном собрању – Покрета за права и слободе, која је унапред најавила да ће и она вратити мандат. Сасвим је реално да у уторак шеф државе огласи састав друге од почетка његовог мандата прелазне владе. У четвртак је постало јасно и то да Покрет за права и слободе подржава истицање кандидатуре Кристалине Георгијеве за европског комесара из Бугарске, што би било ред, јер она стварно има велике шансе да буде одобрена за високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност.

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева