Догађаји у Бугарској из последњих дана, везани за оставку владе, наговештавају неке нове смернице у спољној политици земље. Са политичке сцене је сишао кабинет чији је мандатар била лева Коалиција за Бугарску. За неколико дана на његово место ће доћи прелазна влада конзервативнијих опредељења коју ће именовати председник Плевнелијев. Та влада ће управљати земљом негде до средине октобра.Досада се председник у неколико наврата оградио од неких спољнополитичких ставова владе Орешарског и, још пре него што је она поднела оставку, подсетио је на неке од тих ставова.На самиту земаља НАТО из средње и источне Европе, одржаном у Варшави, бугарски председник је још једном поновио своју тезу да догађаји у Украјини захтевају повећање бројности натовских снага у ЈИЕ и у региону Црног мора, одржавање више заједничких маневара савезника и активније коришћење заједничких војних објеката у Бугарској.Досадашња влада оцењивала је то као непотребно и тврдила да се Бугарска може и сама снаћи са увећаним бројем летова руских авиона изнад Црног мора, па нису јој неопходне додатне снаге на њеној територији.Ова разлика у ставовима побудила је коментаре међу посматрачима у смислу да Бугарска има две спољне политике. Председник Плевнелијев је у неколико навратакритиковао понашање Москве у вези са кризом у Украјини, оцењујући га као подршку терористичким акцијама упереним против територијалног интегритета једне европске државе. Влада која одлази није делила ни тај став и док се председник залагао за санкције ЕУпротив Русије, она је инсистирала да Унија ради на решавању украјинске кризе у сарадњи са Русијом. Два дана пре но што кабинет Орешарског поднесе оставку, Плевнелијев је у оштрој изјави изразио револт због намере Бугарског енергетског холдинга да са руским конзорцијумом „Гаспром” закључи уговор о позајмљивању више од 600 милиона евра којима би се финансирало учешће Бугарске у пројекту о изградњи гасовода „Јужни ток”. Такву одлуку влада није ипак донела, али оштро реаговање шефа државе и посебно нове реалности у земљи наговештавају могући заокрет и у том правцу. Прелазну владу ће именовати председник, па ће сасвим очекивано она пратити његове сугестије. Које и како сада не можемо рећи, али ускоро предстоји да видимо.
Превела: Ана Андрејева
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање..
Коалиција ГЕРБ-СДС упутила је позив за "експертски разговор" о састављању владе странкама „Демократска Бугарска“ (ДБ), „Постоји такав народ“ (ИТН) и..
У Румунији ће коалиција бранити европски пут земље Румунски председник Клаус Јоханис сазвао је нови сазив Парламента за 20. децембар. На..