У јеку лета опет је повећан прилив избеглица у Бугарску кроз бугарско-турску границу. Само у последњем месецу њихов број је 600, док у Бугарској тренутно има више од 13.000 илегалних миграната – половина њих избеглица из Сирије. Недавно је Немачка намеравала да у Бугарску врати 3.000 имиграната, без обзира што смо најсиромашнија чланица ЕУ, а то би још више погоршало ситуацију у земљи.

Сходно европском законодавству, избеглице остају на територији земље у коју прво уђу и добију статус азиланата. А то су земље које се налазе на спољним границама Уније каква је и Бугарска, премда је циљ имиграната да се настане негде у западној Европи.

Бугарска за сада успева да одоли новом притиску избеглица мада је ситуација скоро иста као и прошле године и није искључено да постане критична. На питање Радија Бугарска да ли су неопходне додатне мере министар унутрашњих послова и вицепремијер у оставци Цветлин Јовчев је одговорио:

„Није потребно доносити неке посебне мере, довољно је оно што за сада радимо. Колеге стално прате ситуацију и доносе одговарајуће закључке. На основу анализа они мењају распоред снага, средстава и начине за спречавање илегалне миграције на граници. У овом моменту полази нам за руком да одрживо управљамо тим процесима. Поред тога више од половине, негде око 70 одсто места у центрима за смештај азиланата је слободно. Сада много брже додељујемо статус азиланта или принудно изводимо из Бугарске илегалне мигранте - у поређењу са брзином којом они стижу у земљу. Зато и не можемо говорити о критичној ситуацији. Ове процесе треба међутим помно пратити, зато што је прилив избеглица у Бугарску вишеструко повећан. Ситуација на Блиском истоку и у Авганистану и даље остаје веома компликована. Није само то разлог, наравно, али и то повећава прилив миграната као уосталом и велики број избеглица на територији Турске која се тренутно суочава са великим тешкоћама у збрињавању избеглих лица. Ипак можемо говорити о неком паду броја миграната који улазе у Бугарску, ма да и није толико значајан, колико бисмо хтели. Зид који смо подигли на неуралгичним локацијама на граници увелико нам помаже. Са до 1.000 људи месечно можемо да се снађемо али не више.“

Због даље нестабилности на Блиском истоку, у северној Африци и Украјини земље које се налазе на спољним границама, углавном на југоистоку ЕУ, а то су Бугарска, Кипар, Грчка, Малта и Италија, постављају све оштрији захтев за праведнију и сразмернију расподелу терета услед избегличких таласа међу свим земљама чланицама зависно од величине њиховог БДП-а. То се може остварити променом такозваног Даблинског споразума којим се регулише право азила у ЕУ, а који иде науштрб државама на спољној граници. За сада се разматрају конкретне политике у подршку медитеранским земљама што искључује Бугарску и нашу земљу излаже будућим ризицима.

Превела: Ана Андрејева