Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

"Зелени": Бугарској нису потребни нови нуклеарни капацитети

БНР Новини
Фотографија: kznpp.org

У последњим данима свог мандата бугарска влада у оставци је потписала споразум са америчком компанијом "Вестингхаус" о изградњи новог реактора у нуклеарној електрани "Козлодуј". Зелена заједница у земљи је категорично против.

У интервјуу Радију Бугарска њене аргументе износи Борислав Сандов, копредседник партије "Зелени":

"Бугарској нису потребни нови нуклеарни капацитети, нарочито када они траже огромне инвестиције. Званично се прича да ће реактор коштати око пет милијарди долара. То значи да се ради о преко пет хиљада евра за киловат инсталираног капацитета, а та је цена много већа од оне за енергију из било ког другог извора."

У склопу централизованог система производње енергије у Бугарској са једном великом нуклеарном електраном која доставља струју широм земље, губици су велики. За НЕ "Козлодуј" они износе чак 30 одсто. "Грејемо чавке на жицама", шаљи се Борислав Сандов. Други важан чинилац, по њему, свакако је велика енергетска зависност Бугарске од спољашњих добављача у случају будућег развоја нуклеарне енергетике, јер су нам и централе, и гориво (уранијум) – увозни. Још увек је нерешено и питање о складиштима одрађеног горива, јер су то у ствари активне бомбе под земљом, које остављамо будућим генерацијама.

Зелена заједница у Бугарској већ одавно поставља и још једно везано за тај проблем питање. Ми трошимо исувише много енергије. Ако се научимо да будемо штедљивији неће нам бити потребни нови, па чак и неки од старих капацитета, тврде стручњаци.

"Наша је земља енергетски најнеефикаснија у Европи - наводи Сандов. - Чак је и Русија, која је изузетно богата примарним енергетским ресурсима иза нас у овом рангирању. А 90 одсто наших енергетских сировина стиже из Русије. Дакле, ако желимо да бугарска економија буде конкурентна, она треба да у максималној мери побољша своју енергетску ефикасност. Јер да бисмо били конкурентни са нашим великим утрошком енергије, не преостаје нам ништа друго него да смањујемо зараде. Због тога су нам и плате најниже."

Ако су нам ипак потребни нови капацитети, најбоље би било да они буду из обновљивих извора, кажу "зелени". Мит из прошлости је тврдња да је та енергија најскупља.

"Енергија из обновљивих извора већ се купује по цени нижој од оне појединих електрана које раде на угаљ – каже Борислав Сандов. - Последњих година су технологије које реално формирају цену те енергије, јер је извор бесплатан, вишеструко појефтиниле. Још у 2010. г. оне су се изједначиле са ценом нуклеарне енергије. А сада, 4-5 година касније, видимо да је цена обновљивих капацитета 4 до 5 пута нижа од оне нуклеарних. Није случајно да се у светским размерама запажа бум крупних инвестиција у енергетику и то управо у искоришћавање обновљивих извора енергије. То је и правац којим треба да иде Бугарска."

Обновљива енергија има и друге предности. Бесплатни извори те енергије су свугде око нас. Ради се о децентрализованој енергетици. Мале електране могу да се граде поред сваког корисника – индустријског или пак удаљенијег домаћинства. Тј. можемо да производимо ту енергију тамо, где је користимо. На тај начин драстично смањујемо цену њеног преноса и немамо губитке енергије на путу до крајњих потрошача. С друге стране, то нам даје много већу енергетску независност. Коришћење трајних енергетских извора је прави пут ка енергетској независности сваког појединог домаћинства. Најједноставнији и распрострањенији начин су соларни колектори на крову.

"Инвестиција се враћа за 6 до 8 година захваљујући нижој цени струје - тврди Сандов. - Поред тога, у веома блиској будућности ми ћемо бити у стању да енергију која се акумулише током дана на крову користимо 24 часа или уз помоћ бољих батерија, или пак пунећи свој електромобил који је сам по себи батерија."

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Север Бугарске најугроженији од поплава

Део наше земље који је у највећој опасности од поплава је север Бугарске. То показују подаци у оба сценарија за повећање просечних температура – за 3,9 и за 2,5 степени до 2100. године, према прогнозама Међувладиног панела о климатским променама при УН...

објављено 3.9.24. 16.54
Иван Гарелов

Напустио нас је новинар Иван Гарелов

Један од симбола бугарског новинарства и интернационалиста Иван Гарелов напустио нас је у 81. години. Чувени телевизијски водитељ и аутор емисија политичког садржаја преминуо је јутрос у болници „Пирогов“ где је примљен средином јула због повреде мозга...

објављено 3.9.24. 10.59

Од 2001. г. у Бугарској постоји Програм борбе против суше, али се предвиђене мере не спроводе

Не постоји тачна статистика о очекиваном броју шумских масива изгорелих у пожарима у нашој земљи овог лета. Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, у Бугарској се сваке године дешава око 600 таквих инцидената. Сваке..

објављено 1.9.24. 11.05