Шестог августа бугарски председник Росен Плевнелијев ће распустити парламент. А како ће представници основних политичких сила запамтити свој рад у њему?

Димитар Главчев, потпредседник посланичке групе партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ):

„То су биле сталне паузе, мањак кворума и дефицит позитивних порука бугарским грађанима, каква је у ствари улога народних посланика, јер су они изабрани да раде за своје бираче. Нажалост, не сматрам да се 42. сазив може тиме похвалити. Све се вртело око тога да ли има или не седнице, да ли има или не кворума за одржавање редовних седница. И све је то резултат начина на који је била формирана влада.“

Атанас Мерџанов, председник посланичке групе Коалиције за Бугарску:

„Запамтићу напоре две посланичке групе да раде на афирмисању парламентаризма и поред трајне саботаже представника партије ГЕРБ, који су стално били одсутни.“

Љутви Местан, председник посланичке групе Покрета за права и слободе:

„Много лекција ћемо научити после тих 15 месеци управљања и мандата 42. сазива Народног собрања. Тако да није случајно што смо се определили за постепени курс ка политичкој стабилности. Желели бисмо да се политички процес заиста развија у правцу стабилног управљања и ефикасног реформисања, а не да трошимо снаге, енергију и ресурсе у име опстанка. А с обзиром на недостатак парламентарне већине смо били приморани да примењујемо управо стратегију опстанка. Иначе, генералне оцене једног управљања су рискантне из једноставног разлога да још увек немамо објективне критеријуме за њих. Емоције предизборне ситуације нам неће дозволити да дамо рационално образложену оцену. Исувише рано је. То је питање будућности. Али бих желео да се ми у Бугарској не сећамо са носталгијом овог управљања. Били би тужно, ако се то деси.“

42. сазив Народног собрања ћемо запамтити и по понашању четврте парламентарне снаге – партије „Атака“. Укратко речено, оно је почело чувеним „златним прстом“ њеног председника који је својим присуством у сали обезбедио кворум потребан за рад парламента и завршио опет симболично – украденом пословном ташном са „тридесет сребрњака“ посланика који се усудио да напусти „Атаку“.

Превод: Александра Ливен