До 24. августа љубитељи природе и егзотике могу да уживају у изложби „Антарктик – хладни југ“ у Националном природњачком музеју. Повод за поставку је 125. годишњица музеја. Аутор је истакнути бугарски фотограф Иглика Трифонова. Ледена природна велелепност, пејзаже од којих ти застаје дах, веома симпатични мештани – фоке, пингвини и птице... – све се то може видети на њеним сликама.
Изложба је добротворна. Прикупљена од продаје фотографија средства ће се користити за стварање интерактивних образовних програма у музеју за ученике и студенте. Иглика Трифонова је у два наврата учествовала у бугарским експедицијама на Ледени континент – 2006. г. и 2012. г. Она је тамо била не само фотограф, него радила у саставу биолошке екипе. Члан је и Бугарског антарктичког института, потпредседник је светске Асоцијације младих поларних истраживача и председник њене бугарске секције.
Иглика Трифонова се заљубила у Ледени континент слушајући приче нашег чувеног поларног истраживача проф. Христа Пимпирева. Седам година је чекала да прикупи паре и најзад се одлучила да подигне кредит и отпутовала је. „Затим сам га пет година плаћала, али је свака стотинка вредела, јер је доживљај био фантастичан. А нашла сам и пријатеље за цео живот – каже она у интервјуу Радију Бугарска. - Антарктик је инспирација. Чак га и сада, независно да ли сам у Бугарској или негде другде у свету, носим у мом срцу. Увек када га видим на телевизији или слици, срце ми прескаче. И још, како каже проф. Пимпирев, Антарктик је вирус. Ако си бар једном био тамо, заражен си и цео живот ћеш га бескрајно волети. Увек ћу настојати да се вратим на Ледени континент, а нисам ни желела да се враћам са два моја боравка тамо. Надам се да пренесем та осећања и људима који ће видети моје фотографије.“
Према Иглики Трифоновој, људи на Леденом континенту живе у идеалном друштву, као породица, у којој сви један другом помажу. Тамо паре не вреде. Ако се нађеш у невољи, помажу ти сви. Омађијала ју је и нетакнута природа, као и чињеница да се животиње не плаше присуства човека. „Идемо на место где има на хиљаде пингвина. Мали пингвинчићи долазе код тебе без страха те ти радознало и нежно кљуном кљуцну ногавицу. Осећај да ниси претња по њих је заиста диван“ – додаје Иглика.
Каква је по њој будућност Антарктика?
„Она зависи од нас, јер га морамо сачувати онаквим какав јесте. Нажалост, он се постепено претвара у туристичку дестинацију. Посећује га све више крузера са туристима који загађују природу. Ми смо истраживали људски утицај на животиње чији број опада из године у годину, јер туристи носе са собом бактерије и вирусе из целог света. Иначе Антарктик је место где нема бактерија и вируса, тако да животиње нису прилагођени сличној интервенцији, јер практично живе у стерилном окружењу. Тако да будућност зависи од тога како ћемо очувати Антарктик. Због тога смо и у Бугарској основали Асоцијацију младих поларних истраживача. То је омладинска организација Бугарског антарктичког института. И наш основни циљ је да радимо на популарисању еколошких образовних програма. Обилазимо школе у земљи и покушавамо да покажемо деци да је важно да познавају своју земљу како би очувала и своју планету.“
Иглика воли да слика портрете и на Леденом континенту је до миље воље фотографисала... његове староседеоце. У њиховим фацама открива сличности са људима. „Схватила сам – и то нарочито код фока – да свака јединка изгледа на различит начин и изражава различите емоције. Тако да имам више животињских портрета. Импресионирало ме и то да, када је обасјан сунцем, прозирни лед на обали поред бугарске базе блиста као дијамант. За мене управо то су поларни дијаманти и они су заиста прелепи. Свакако, сликала сам и друге призоре. Например, Око бога – то је једна врло ретка појава, када се сунце пробија кроз облаке и његови зраци попут стрела пробадају Океан. Заиста величанствен призор. Тако да сам покушала да га ухватим камером. Све у свему, оба пута на Антарктику сам имала добар „улов“!
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Иглика Трифонова
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..