Празник Преображења Господњег који се у Бугарској слави 6. августа један је од 12 Христових празника који се обележава од 7. века.

Петар, Јаков и Јован су тројица апостола које је Исус повео са собом на галилејску гору Тавор. Док се молио Богу, лице Спаситеља се изменило, а хаљине су Му постале сјајне и беле као снег. То је био тренутак Његовог преображења чиме је показао део Своје божанске славе. Поред Исуса су се указали Мојсије и Илија који су разговарали с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спустио сјајан облак који их је заклонио, а из којег је проговорио глас: „Ово је мој љубљени Син који је по мојој вољи. Њега слушајте. (Мт.17:5). Тиме је Бог Отац потврдио да је Исус Син Божји. Када су апостоли чули глас Божји, пали су лицем на земљу. Када су подигли очи облака више није било, видели су Исуса који је опет имао свој обичан изглед, а који је својим ученицима рекао да о томе могу да говоре тек након његовог Васкрсења. Сваке године црквени празник Преображење подсећа на божанску трансформацију Христоса.

И без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, према народном веровању Преображење Господње показује да се лето ближи свом крају и да ће ускоро стићи јесен. Сунце окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. У неким родопским селима постоји веровање да на овај дан Бог „прибразнува“ (прави или спушта бразду) са неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура. Верује се да уочи празника на небу се отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Ово веровање је више везано за Богојављење (6. јануар). Али нада за светлоносно преображење држи будним људе и уочи Преображења Господњег. У неким местима мајке терају децу да гледају у звездано небо како не би пропустила тренутак, те да се помоле за здравље и благостање.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова