Недавно се Бугарска поново нашла на једној угледној туристичкој листи. Овога пута као привлачна дестинација је наведен старински градић Несебар који је међу најлепшим месташцима на домаћем Црноморју. Хиљадугодишњи град на малом полуострву је под заштитом УНЕСКО-а и заузео је достојно место у избору 10 култних места на Балканском полуострву сајта www.earthtraveling.com. Поред Несебра на листи су грчки Манастири Метеори, македонски драгуљ Охрид, замак грофа Дракуле Бран у Румунији, град Ниш, острво Свети Стефан, језеро Блед у Словенији, хрватска Плитвачка језера, Мостар у Босни и Херцеговини и албанска Саранда. А оно што претвара Несебар у јединствену знаменитост су његови археолошки налази и пре свега велики број цркава на овој малој шаци земље.
Петнаест – толико је са данашњим даном разоткривених и конзервисаних цркава у Несебру. Свака од њих има посебну историју, дух и архитектуру. Запажено је и то да се храмови налазе на полуострву дугом свега 840 метара и широком око 350 метара. Више од миленијума град је био водеће верско средиште у овом делу Европе. А иначе прва сведочанства о људском присуству овде су из 6. века п. н. е., када је на том парчету земље постојало трачко насеље. Касније се на његовом месту појавио утврђени град-држава са амфитеатром па чак и са авангардним за оно доба водоводом. Али већи део цркава старог Несебра потиче из доба Средњег века, када је град доживео невиђени процват. „Управо због својих јединствених цркава он је уврштен на Унескову листу светске културне баштине“, објашњава Мартин Желев из локалног археолошког музеја. Историјски извори сведоче да је током векова овде имало око 40 цркава, али је време уништило већи део њих. Иначе прве базилике датирају из 5. века, када је град морем одржавао блиске везе са Константинопољем. Управо тада Несебар је доживео и свој први успон у културном и религиозном погледу.
„У доба Римљана наше приморје је било на ободу империје, далеко од престонице, али када се у 5. веку царство поделило и нова је престоница Константинопољ била већ сасвим блиско, то је увелико подстакло културни развој града - објашњава Мартин Желев. - Започела је интензивна градња цркава, која се наставила и у Средњем веку, па чак и у доба Отоманске владавине. Знатан успон Несебар је доживео и у 14 веку за време управљања бугарског цара Ивана-Александра, који је градио нове и нове цркве и манастире. Занимљива је и чињеница да је и несебарска школа иконописа опстала и функционисала чак и под Турцима, а посебно активна је била у 17-18. веку. Свакако велики утицај на њу имали су атоски фрескосликарски центри, византијски стил сликања са острва Крита и сл.“
Уџбеник из црквене архитектуре – тако стручњаци зову стари Несебар. Али не треба да будеш стручњак или да поседујеш богата знања из историје или иконографије да би оценио сву ту кроз векове сачувану лепоту и финоћу. Тренутно општина Несебар ради на пројекту, који ће повезати свих 15 цркава у јединствену туристичку маршруту. А неоспорно ремек дело међу овим драгуљима црквене архитектуре је она Светог Стефана:
„То је најпосећенији објекат и једина црква са скоро у потпуности сачуваним оригиналним фрескама из 16 века - каже Мартин Желев. - Грађена је у 10 веку, али су из тог периода сачувани само мали фрагменти. Други јединствен храм је црква Христоса Пантократора из 14 века, која се налази на тргу поред поште. Она је и најбоље сачувана. Оштећена је само њена звонара, иначе је њен облик у потпуности аутентичан. У ствари много несебарских цркава потиче из 13-14. века. Амблематична је и црква Свете Софије или Стара епархија, која је и највећа икад саграђена црква на подручју Несебра. Грађевина је из 5 века! А познато је да на врло мало места у Бугарској и уопште у Европи можете видети трагове хришћанских храмова из тог далеког периода.“
Градња цркава у Несебру није прекидана више од миленијума. А постојање бројних и то добро сачуваних храмова резултат је чињенице да се град налази на малом полуострву, помало изолованом од домашаја непријатељских снага. Тако да није ни чудно да је стари Несебар проглашен архитектонским и археолошким резерватом. То је и једини цео бугарски град на листи УНЕСКО-а.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Николова
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..