У утонулој у зеленило и цвеће порти Самоковског женског манастира Покрова Богородичиног владају спокој и достојанствена тишина. Када прекорачи праг обитељи, човек махинално стишава глас, а душа му се испуњава миром. У врућим летњим данима жарко сунце обасјава двоспратне зграде поред старе цркве Покрова Богородичиног. Толико је топло да су чак и птице заћутале и склониле се у хладовину. Међутим, и поред врућине у прошараној цвећем башти манастира у свако време се могу видети монахиње које се баве својим свакидашњим пословима.

Сестра Пелагија, игуманија женског манастира у граду Самоков, воли да дочекује госте у светој обитељи. Већина њих су верници из целе земље који долазе да запале свећу, са жељом за сједињењем са Богом, али долазе и многи туристи. Они се шеткају по дворишту, радознало вире кроз прозоре манастирских зграда, а у старој цркви чује се њихов весели жагор. За разлику од многих бугарских манастира који имају хотелски део у туристичке сврхе, у Самоковском манастиру нема таквих објеката и атракција. „То је манастир, није хотел“, каже сестра Пелагија. Она са задовољством води посетиоце у обилазак манастира и прича о богатој историји овог светог места обавијеног мистиком.

Манастир су 1772. године основале као женски метох образоване монахиње. Одмах по свом настанку он је постао центар духовности и просвете у целом региону. Обитељ је живо сведочанство духа и атмосфере Самокова из доба Препорода и једини сачувани у граду аутентични комплекс зграда и башта, које пружају мир и душевни комфор. Током вишевековног постојања манастира драматична историјска превирања као да су га заобилазила. Средином 19. века у монашким келијама је већ живело стотинак монахиња и искушеница. Многе од њих су биле удовице или имућне становнице Самокова које су властитим средствима изградиле скромне кућице у којима би провеле остатак свог живота у посту и молитви. Тако се постепено формирао цео комплекс стамбених и пољопривредних зграда које су већим делом очуване. Међутим, данас у манастиру обитавају само четири монахиње које воде тихи и контемплативни живот. Једна од њих је сестра Херувима која има 94 године и најстарија је монахиња у Бугарској. Дошла је у метох са 5 година. Она је потпуно бистрог ума и памти све историјске догађаје из последњег столећа. Нажалост, манастири у земљи су све пустији, а млади који би одабрали свештенички или монашки позив су пре изузетак. „Тако је, због недостатка духовности и духовног расула које је свуда око нас! У већини православних земаља веронаука је заступљена као наставни предмет, али не и у Бугарској. Зато није нимало чудно што је у овој ситуацији вредносни систем младих толико поремећен!“, ускличе игуманија Пелагија. А иначе, свакодневица сестара у Самоковском манастира је монотона, пуна рада и молитви:

„Рад, молитве, и опет рад и молитве, брига о духовним и свакидашњим стварима – то је што ради монах. Јер он има анђеоски лик и својим врлинама мора да се доказује и да покаже како ће човек живети у царству небеском када се његова душа пресели тамо. Зато напорно радимо, а трудимо се и да својим знањем образујемо људе. Уз то, многи световњаци у невољи обраћају се нама за помоћ.“

Сестра Пелагија води туристе у манастирску цркву Покрова Богородичиног која је саграђена 1837-39 г., тј. више од пола века после оснивања метоха. Посетилац остаје задивљен лепотом иконостаса у позлаћеном дуборезу и велелепним фрескама. Дуборез и иконостас, као и иконе на њему су дело мајстора чувене Самоковске иконописне школе. У припрати храма налази се фреско-композиција коју је, према стручњацима, насликао велики иконописац из Самокова Захари Зограф (1810–1853.). Ту је и његов аутопортрет, као и једна необична икона Свете Богородице. „Она је постављена на сребрним ножицама. Ставили су их људи исцељени од Мајке Богородице и њихов поклон је знак другима да је ова икона чудотворна и има исцелитељску моћ!“, објашњава игуманија Самоковског манастира.

Међутим, верници и туристи се најдуже задржавају пред једном великом и једном малом иконом која се полаже на аналој, на којима је Света Богородица приказана са крилима. То је прави раритет у православном фреско-сликарству и потпуно у супротности са канонима православне цркве, према којима Божија Матер Својом чашћу и славом надмашује све анђеле и арханђеле и стоји изнад свих и зато се не може приказивати са крилима. Али сестра Пелагија је испричала следећу легенду:

„Мештани причају да када су Турци напали Самоков, пред њима се појавио лик Пресвете Богородице која је својим плаштом - покровом прекрила цео град и спасила га од пропасти. Као што је познато, они су веома религиозни и такође поштују светитељку. Видевши да је Мајка Божија узела под своје окриље град, Турци су се одмах повукли. Зато је у нашој цркви Пресвета Богородица приказана на овај начин - да нас својим крилима чува и штити од свих напада зла.“

У манастиру су у току интензивни грађевински радови. Предстоји отварање новог дела свете обитељи у којем ће од ове јесени бити смештена недељна школа веронауке. У обновљеним просторијама ће се организовати и курсеви иконописа у којима ће се ученици из града упознати са уметничким дометима Самоковске иконописне школе. Предвиђене су и келије у којима би верници, болесници и сви људи којима је потребна нека помоћ, могли провести неко време о трошку манастира, како би измолили исцељење, нашли духовни мир и ојачали своју веру у Бога. На одласку из манастира сестра Пелагија даје гостима свој благослов, уз жељу да живе поштено и у миру са самим собом и са својом душом.

Превела: Марина Бекријева