Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Санкције против Русије – тест јединства ЕУ

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Запад је наметнуо нове економске санкције Русији због украјинске кризе. Према извештају ММФ Бугарска је једна од најпогођенијих земља чланица и већ сноси негативне последице тог потеза. Између 15 и 20 хиљада руских туриста неће провести свој летњи одмор на бугарском приморју. Основни разлог су фалити руских туроператора. А пад рубље и куповне моћи руских грађана приморава већи део њих да мења планове о одмору у иностранству. Из ММФ-а тврде да су поред Бугарске у сличној ситуацији Кипар и Црна Гора. "Те три државе су омиљена дестинација руских туриста, који имају знатан удео у њиховим економијама" – тврде из фонда. Туристичка бранша није једина, која бележи пад. Стручњаци ММФ-а су израчунали да капиталне инвестиције Русије надмашују 5 процената БДП-а Бугарске, Белорусије, Молдавије и Црне Горе. Ове недеље је стигла и вест да се руска компанија "Лукојл" повлачи са тржишта Чешке, Словачке и Мађарске. Председник Владимир Путин је са своје стране узвратио ЕУ и САД једногодишњом ограничавањем увоза животних намирница из тих земаља.

Циљ санкција ЕУ је да примора Русију да преиспита своју спољну политику с обзиром на украјинску кризу. На дугорочном плану економска изолације Москве треба да натера руске грађане да се супротставе властитом председнику – Путину. Друго је питање да ли је то исправни пут. Засада је јасно само то да ЕУ мора да буде стрпљива, јер последња социолошка истраживања сведоче да подршка Путину у Русији не опада. Али расте напетост међу чланицама Уније, јер последице тих санкција имају различит утицај на економије појединих држава. Питање је колико ће потрајати врло тешко постигнути компромис о увођењу санкција, ако дође до трајног обустављања испорука гаса источноевропским земљама. Осим тога земље ЕУ имају различите, чисто историјске условљене односе са Русијом, који данас имају и економске димензије. Пример тога је спорни пројекат "Јужни ток", који је уживао подршку досадашње бугарске владе, исто као и Италије, Аустрије и Мађарске. То питање баца дугу сенку и на политичке одлуке ЕУ, независно од избора новог Високог представника ЕУ за спољну политику. Номинација италијанске министарке иностраних послова Могерини не свиђа се балтичким земљама управо због чињенице да је она позната по својим проруским расположењима и одобрењу реализације пројекта "Јужни ток".

Свађе око кључних позиција у новој Европској комисији не тичу се обичних грађана, али ће они пре или касније осетити последице санкција против Русије. Брисел је засада очигледно решен да се конфронтира са Москвом. А да ли Унија може да реагује на промене у расположењу својих грађана? По свему судећи са данашњим даном Унија не размишља неколико потеза унапред. И јасно је ко држи адуте у рукама у растућој ескалацији односа између Брисела и Москве.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..

објављено 20.12.24. 12.45
Бојко Борисов

ГЕРБ неће подржати предлог буџета за 2025. годину

Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..

објављено 19.12.24. 10.55

Партија „Настављамо промену“ захтева неутралног премијера

Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..

објављено 18.12.24. 13.20