Историја бугарског спорта је богата, а о томе сведоче бројни спортски уређаји и одличја славних бугарских такмичара који су део сталне поставке Музеја спорта у главном граду Бугарске. Музеј посвећен спорту отворен је 60-их година минулог века. Дугогодишњи кустос музеја Катја Иванова потрудила се да на најбољи могући начин представи традиционалне спортске дисциплине у којима је Бугарска постигла велике успехе. У музејску збирку су уврштени предмети везани за гимнастику, бициклизам, кошарку, одбојку. Посебна пажња је посвећена великом доприносу бугарских алпиниста у савладавању тешко приступачних врхова. Међу колективним играма добро је представљен фудбал, а исто тако и бокс и рвање.
- Спорт, онакав какав га данас знамо, постоји од 1894. године када је на позив тадашњег министра народне просвете Георгија Живкова у Бугарску допутовало 10 швајцарских наставника гимнастике који су били распоређени по већим педагошким гимназијама широм земље. Министар Живков је тим поводом обишао неколико европских земаља како би проценио који наставни систем ће бити најпогоднији за наше школе. Занимљиво је поменути да се све то дешава у првим годинама после ослобођења Бугарске од Турака. Ови „пионири бугарског спорта“ означили су почетак модерног упражњавања неких врста спортова, као и увођења обавезног физичког васпитања у школама код нас. Добар део бугарске интелигенције и официра активно се бавио спортом. Војна лица су прва основала спортске клубове у Бугарској. Бугарски спорт ни по чему није заостајао за осталим европским земљама, без обзира на то колико је сиромашна у то време била наша земља. Ове године се навршава 120 година доласка швајцарских наставника гимнастике у Бугарску који су иза себе оставили јасан траг у историји бугарског спорта. Ту ћу поменути Шарла Шампоа који је Бугарску представио на првим модерним олимпијским играма 1896. године. Шампо је наступио на коњу, коњу са хватаљкама и разбоју и тиме је Бугарска постала једна од 14 земаља које су прве учествовале на олимпијским играма.“
Познато је да се музејски фондови постепено и релативно споро попуњавају, углавном кроз донације и откупе одликовања. Главни донатори Музеја спорта у Софији су првенствено федерације спортова:
„Водеће место заузима Бугарска рвачка федерација. Бугарска је традиционално јака у рвању, спорту у коме је освојила на десетине светских и европских медаља и неколико олимпијских титула.Рвачи неретко поклањају своје пехаре музеју. Велику донацију учинила је Бугарска одбојкашка федерација. Приказали смо трофеје које су генерал Владимир Стојчев и генерал Крум Лекарски освојили на коњичким тркама. Они су учествовали на Олимпијским играма у Паризу 1924. и Амстердаму 1928. г. Пехари који су им додељени прелепи су и одишу атмосфером оног времена. Један од већих спортских успеха Бугарске је 4. место на Светском фудбалском првенству у САД 1994. г. За сада ниједан од наших фудбалера не жели да своју медаљу поклони музеју што је потпуно разумљиво. Имамо више фотографија на којима је запечаћен погодак Емила Костадинова на стадиону „Парк де Пренс“, као и тренутак када је Јордан Лечков погодио мрежу тадашњег и садашњег светског првака – Немачке. У музеју, поред трофеја, посетиоци могу да пропрате како су се мењали спортске справе, реквизити и одликовања. Овде се може видети копија првог бицикла, воженог у Бугарској. Потиче из 1880. г., а израдио га је Гено Арабаџија, самоуки мајстор из града Нова Загора.Наши млађи посетиоци не крију своје дивљење, јер не могу замислити како је то могуће да бицикл од пре 130 година изгледа толико друкчије од данашњих бицикала. Други ручно израђени инструмент је камени тег из 20-их година 20. века. Направили су га чланови спортског друштва „Јунак“ у Карлову.
Овде сваки експонат има своју историју. Зато увек стојим на располагању гостима и спремна сам да испричам оно што би им било најзанимљивије. То је једини музеј спорта у Бугарској, он је један између 100 националних туристичких објеката. Долазе деца са својим родитељима и са одушевљењем разгледају излоге.Често се распитују за куп који је бугарски тенисер Григор Димитров освојио код јуниора на "Вимблдону". Надам се да ће бар на одређено време он бити изложен у музеју, али досадашња искуства показују да док се спортисти активно такмиче, они чувају код себе освојена одличја.”
Превеле: Ајтјан Делихјусеинова/Ана Андрејевa
Фотографије: Гергана Манчева
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..
Банско је познато зимовалиште, а уз то се последњих неколико година успешно развија и као летњи туристички центар. Овдашњи музеји су изузетно интересантни и отворени током целе године. Они разоткривају важне стране не само историје већ и културе тог..
Има једно место у Старој планини, које је свето сваком Бугарину. То је врх Шипка, на коме се гордо уздиже Споменик слободе подигнут у част руских војника и бугарских ратних добровољаца (ополченаца), погинулих у Руско-турском рату из 1877-78. г., који..